Чепурин: Привреде Русије и Србије имају много већи потенцијал за узајамно повезивање

Привреде Србије и Русије имају много већи потенцијал за повезивање, а 2017. треба да буде година повратка целокупне трговинске размене процесу раста, рекао је данас амбасадор Русије Александар Чепурин отварајући први међународни семинар „Делатност Руске Федерације на територији Србије у оквиру пружања подршке у социјално-економском развоју“.

Амбасадор Чепурин је рекао да је семинар на ту тему и у оваквом саставу учесника у „Руском дому“ користан и интересантан, као и да сарадња мора да доприноси социјално-економском развоју и Србије и Русије. „Србија је наш стратешки партнер. Обим узајамне трговине је значајан (износи 1,7 милијарди долара у првих девет месеци 2016. године). Порасле су физичке бројке (за 2,5 одсто). Русија се стабилно налази на трећем месту између страних трговинских партнера Србије“, рекао је амбасадор Чепурин.

„Да ли нам потпуно одговарају садашње прилике? Мислим да не. Привреде наших земаља имају много већи потенцијал за узајамно повезивање. Година 2016. постаје година обнове раста србског извоза у Русију.“

Чепурин је нагласио да 2017. година мора да постане година повратка целокупне трговинске размене процесу раста. „Имамо предуслове за то. Треба искористити расположиве и стварати нове механизме“, додао је он.

Непридруживање Србије антируским санкцијама је ишло у корист трговинској размени две земље, рекао је Чепурин, наводећи пример 2015. године када је трговинска размена са Италијом пала за 36,2 одсто, а у првих девет месеци 2016. године још за 42 одсто. Србски извоз у Русију, како је илустровао амбасадор, 2015. године је ипак пао много мање, а 2016. године је порастао за 9,1 одсто.

„Растурити руску привреду, како нам је обећао пре две године Барак Обама, нису успели и неће. Русија сигурно стоји на ногама, прилагодила се и илегалним рестрикцијама и конјунктури светских тржишта енергената. Стабилизовала се и рубља. Обезбедили смо макроекономску одрживост. Очекујемо значајно снижење инфлације крајем године (са 12,9 одсто 2015. године до 6 одсто 2016. године, а 2017. и 2018. године до 4 одсто). Мења се и структура наше привреде, обнављају се постојеће гране привреде и стварају се нове, формирају се савремене компаније способне за рад на светским тржиштима“, рекао је Чепурин.

Чепурин је нагласио да Русија има добар потенцијал за повећање несировинског извоза. Извоз пољопривредних производа, углавном жита, порастао је до 17 милијарди долара, извоз информационих технологија — до 7 милијарди долара. У тим правцима раст се и даље наставља, додао је он.

„Владимир Путин је наложио Влади да 2019. и 2020. године обезбеди темпо економског раста који је већи од светског, односно од 4 до 5 одсто ако узмемо садашњи раст. До краја маја очекујемо усвојење програма раста. Две главне посебности обезбеђења квалитетног раста је развој привредних грана 21. века и већа оријентација према Истоку, односно посредством развоја руског Далеког истока и сарадње са Азијом, која је постала светски центар раста“, објаснио је Чепурин.

Амбасадор Чепурин је рекао да ће се при томе и европски вектор развијати. „Развој односа са Србијом мора при томе да заузме одговарајуће место. Где су прилике за квалитетан раст, о томе ћемо заједно расправљати. Важна је активна позиција и српске стране, Владе Србије и пословне заједнице“, закључио је руски амбасадор.