Генерална скупштина УН: погоди губитника

Сада је модерно да се све предсказује помоћу главоножаца. Немачки октопод Паул својевремено је предсказао резултате севетског фудбалског првенства. Санкт-Петербург сада такође има свог октопода пророка по имену Григориј. Он улива наду руским навијачима.
 

Када би тим симпатичним бићима дали заставе Србије и Косова уочи Генералне скупштине УН, они би вероватно куцнули у стакло и рекли: Људи, оставите нас већ једном на миру. Или бар објасните да ли ће усвајање резолуције бити дипломатска победа Србије. Зато што то како ће на крају изгледати београдски документ, не можемо да предскажемо ни ми.
 

Сетимо се: недавно решење Међународног суда у Хагу о томе да проглашење независности Косова не противречи међународном праву, за сада је довело само до признања европске нове творевине од стране још једне независне земље - Хондураса. Али да је суд прогласио да независност нема правну основу, број држава које би опозвале совје признање самосталности покрајине приближио би се отприлике истој цифри. Такав је дискретан шарм одлука са карактером препоруке, после којих земље ипак више воле да поступају „према фактичком стању".
 

А шта ћемо чути 9. септембра, у оквиру Генералне скупштине УН - ситуацију појашњава Сергеј Ознобишћев, директор руског Института за стратешке оцене:
 

Генерална скупштина УН усваја огроман број различитих резолуција по питањима крајње важним за живот државе и систем међународних односа. Али ове одлуке имају карактер препоруке. Између осталог, после неиспуњавања низа резолуција Генералне скупштине, може да уследи одлука СБ УН која ће бити обавезујућа. А такође могу да буду примењене разне санкције, као што се сада дешава у погледу Ирана. Истина, ситуација око ове земље је таква да нуклеарни проблем Ирана и даље изазива забринутост. Ево примера недовољне ефикаснсоти механизма УН, којем недостају полуге власти, закључује научник.
 

Ипак, функционери ЕУ су се уочи Генералне скупштине активизирали да усагласе са Београдом текст резолуције и да успут наговесте услове под којима ће доћи до европске будућности Србије. Ево једног примера: у уторак је амбасадор Велике Британије у Србији изјавио да пријава земље за ступање у ЕУ може да буде предата Европској комисији до краја ове године. Ако буде достигнут прогрес по питању Косова. Какав прогрес? Ево га: Истог дана председник Србије Борис Тадић састао се са високим представником за иностране послове и политику безбедности ЕУ Кетрин Ештон, руковао се, смешкао и изљубио, вечерао са дамом, али у суштини високи званичници новинарима ништа нису рекли о томе да ли је усаглашен текст резолуције. Стране су решиле да остану у контакту и у среду.
 

Неки српски медији тврде: Ештон је инсистирала на томе да питање статуса покрајине у оквиру Генералне скупштине УН уопште не буде дотицано, уз то европска чиновница би веома желела да прецрта из документа формулацију  „једнострана сецесија". Ако се овој информацији може веровати, Брисел моли да се из српске резолуције изузме главно. Замислите да се из декларације независности Косова, усвојене 2008. године, изузме тачка о томе да је Косово суверена држава. Пољубац ЕУ и Србије има укус ултиматума. А исхитреност са којом власти Србије протресају детаље њихове споствене резолуције подсећа на још један цитат класика: Љермонтов, Јунак нашег доба. „Грушницки важи за изузетно храброг; видео сам га на делу; он маше сабљом, виче и баца се напред, затворивши очи. То некако није руска храброст!" Замените „руска" на „српска".
 

На крају скоро нико не може да схвати шта ће бити у тексту резолуције 9. септембра. А све је једноставније. Ако то не пожели Београд, Косово ипак неће постати члан УН и пуноправна држава. Против се залаже Москва, против је Пекинг, у СБ УН управо је све „гвоздено". Што се тиче Русије, стални представник Виталиј Чуркин већ је изјавио - Русија подржава српски нацрт резолуције. Како истиче МИП РФ, текст документа остаје пре свега на Београду. Сарадња Русије и Србије по косовском питању се наставља и преговори су једино право решење у расплитању „косовског клупчета".
 

Тако да би октоподи, када би им поставили питање о предстојећој Генералној скупштини, изабрали заставе Русије и Кине.