Милош Биковић: Србска и руска застава су сличне, и какогод се окрену, остају наше заставе

- Милоше, која је била твоја реакција на униформу српске репрезентације? Ти си написао: “Случајно? Да ли су боје помешане случајно?” 

Милош Биковић: Нисам сигуран да ли је то случајно или намерно, али из историје знамо да је србско руководство, за време и после ослобођења Србије од Турака било инспирисано руском заставом и знамењима, јер србски и руски народи имају исто порекло и сведоче исте вредности, а Русија је у свим ратовима највише помогла ослобођењу Србије. Тако да у зависности од тога како ветар окрене заставу, она некад постане руска, а некад србска. А, у ствари то је иста застава, без обзира на то какви ветрови дувају, јер она увек остаје и србска и руска. 

- Како би ти оценио односе између наших држава? Познато је да ове године Русија и Србија славе 180 годишњицу дипломатских односа. 

Милош Биковић: Ми и ви смо две верзије једног народа. 250 година пре реформе наших језика говорили смо готово истим језиком. Славеноруски и славеносрбски су били у ствари веома слични, на граници наречја једног језика. А када је реч о култури, духовности, историји и историјским циљевима, ми смо веома веома блиски. 

- У Русији се сада доста снимају патриотски филмови на спортске теме, а ти си се играо у једном од њих. Премијера филма “Лед” одржана је практично пре само неколико дана. Како је по твом мишљењу дошло до појаве овог спортског тренда у руској кинематографији? 

Милош Биковић: Русија враћа у фокус вредности спорта и спортског духа. Спорт је рат у малом, у ограниченим, контролисаним условима где постоје одређена правила. Наравно та правила се некад кришом крше, али углавном она постоје и ту се показује тријумф духа и то је оно што руски народ кроз културу сам себи поручује, јер је руски народ силан духом и побеђује. 

- Шта ти мислиш о доласку Руса на Олимпијаду под неутралном заставом? 

Милош Биковић: То је један начин да се руским спортистима наругају, покушај да се понизе nevini, они који имају част да наступају за своју земљу. Мислим да је то исполитизован спорт, што је недопустиво, подједнако као и исполитизована музика, уметност, или новинарство. Све је то недопустиво.

Катарина Лане,
Russia beyond