У потрази за сезонцима

Годинама су на војвођанска поља и у винограде дуж Дунава стизали сезонски радници, и то највише из суседне Румуније. Обављали су тежачке послове за које међу нашим становништвом није владало неко посебно интересовање.

Ситуација се у последње време прилично изменила. Покушали смо да откријемо зашто.

Будући да је Србија укинула визе за улазак румунских грађана у нашу земљу, а Румунија је, приступивши Европској унији, морала, поштујући важеће законске прописе, да их уведе за наше грађане, али је од 15. јула њихово издавање – бесплатно, уколико њихов боравак не траје дуже од 90 дана. Зато се наметнуло питање да ли је то учињено ради лакшег кретања румунске радне снаге ка нама, и обрнуто.

Из Конзуларног одељења нашег министарства за иностране послове, најмеродавнијег државног тела за ова питања, уследио је одговор да је то сасвим природан след ствари када су билатерални односи између две суседне земље добри, какав је случај са Србијом и Румунијом.

Међутим, у свакодневном животу слика је следећа: у Вршцу, граду који је увек био Мека за румунску радну снагу, сада је потражња за сезонцима већа од понуде. Румуни не стижу на привремени рад код нас него се, према најновијим истраживањима, радије одлучују за одлазак у неку од земаља чланица Европске уније. Сматра се да је после уласка Румуније у ЕУ, у потрази за зарадом и бољим пословима, ову земљу напустило око пет милиона радно способних људи, а највише их одлази у Шпанију и Италију.

Мањак Румуна на „црној” берзи у Вршцу осетио се кроз повећање вредности наднице која се сада креће од 15 до 20 евра, са једним оброком, што је двоструко више него некада.

У претходној деценији недостатак радника попуњавали су надничари из Румуније и Бугарске. Сада су се увозни надничари проредили и једва да се могу на прсте руке пребројати у браничевским селима. А крајем деведесетих година прошлог века на пољима у Браничеву радило је и по осам хиљада радника из иностранства.

У Браничевском округу богата старачка домаћинства могу одмах да упосле најмање хиљаду надничара старости од 20 до 55 година за радове у аграру, а наднице су од 10 до 15 евра, са плаћеном храном и пићем. Најтраженији су радници за косидбу ливада, скупљање сена, бербу воћа и поврћа у долини Млаве и Пека.

Иначе, према писању појединих медија, и у Румунији постоји дефицит високообразоване радне снаге, а посебно недостају лекари, фармацеути, инжењери а просечна плата у овој суседној земљи је око 350 евра.