Заштита права личности запослених

Запослени не уживају посебну заштиту од повреда права личности, части и угледа, али су забраном дискриминације донекле заштићени од повреде слободе личности. Забрањено је и сексуално узнемиравање путем дискриминације, које вређа достојанство запосленог и изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Међутим, ове забране се углавном односе на послодавца и запослене. Оне не пружају заштиту запосленима при обављању услуга корисницима или приликом контакта са трећим лицима од њиховог малтретирања и непримереног понашања, сем у случају да малтретирање доведе до телесне или психичке повреде која је таквог интензитета, према прихваћеним судским стандардима, односно пракси, да може да се оствари новчана накнада.

Ако није дошло до физичке повреде већ само до повреде права личности, повреде угледа или части, изношењем или преношењем неистинитих навода, на пример о радној способности запосленог, о његовом понашању, запослени обично није заштићен од стране послодавца. Напротив, послодавац позива запосленог на одговорност, дајући предност кориснику услуга, а дешава се и да буде удаљен са рада или да добије отказ јер послодавац, на основу недовољно проверених чињеница, поверење указује кориснику услуга који се, на пример, неосновано или злонамерно жалио на понашање запосленог.

Уколико се и утврди да је запослени неоправдано окривљен, сем олакшања што неће бити кажњен од стране послодавца, не гарантује му се никаква сатисфакција за повреду личности или угледа.

Према Закону о облигационим односима, свака штета мора да се надокнади. Штету је дужан да надокнади онај ко ју је и проузроковао својом кривицом. Под штетом се подразумева не само умањење нечије имовине и спречавање њеног повећања, и наношење другом физичког бола, већ и наношење психичког бола или страха. Код повреде права личности, части или угледа, штета се састоји у психичком болу или страху, а затим и у материјалној штети уколико запосленом проузрокује умањење или губитак зараде.