Евро против долара

Француска припрема реформу светског финансијског система великих размера. Париз, који тренутно председава G-20, предлаже да се смањи утицај долара, да се напусте девизни и трговачки ратови и да се снаге усредсреде на економску сарадњу.

Није први пут да француске власти наступе с идејама о радикалној реформи финансијског система. Париз је вероватно главни критичар политике Европске централне банке и противник јаког евра, који наноси ударце извозним секторима националне економије. Овог пута је министар финансија Француске Кристин Лагард предложила да се реформише светски финансијски систем, што ће искључити саму могућност да власти различитих држава манипулишу курсним листама. Потреба за оваквом реформом је већ одавно зрела, слаже се стручњак ИМЕМО РАН Дмитриј Смислов.

Први проблем је стварање извесног уређеног, избалансираног међународног девизног система, за разлику од садашњег, који се у принципу базира на долару, али се не заснива ни на каквим реалијама, не дефинише се међународним споразумама. Зато што је Бретон-Вудски споразум својевремено ликвидиран и нема никаквих јасних међународних оквира,  који би одредили алгоритам функционисања валутног система.

Министарка финансија Француске чак ни не крије да је пре свега незадовољна валутном политиком САД и Кине. Управо оне, уосталом, ни не кријући, спроводе политику слабог долара и јуана, која толико иде на руку локалним произвођачима, али је неповољна по европске. И зато ће, упозоравају стручњаци, управо ови гиганти светске економије пре свега бити против радикалне перестројке светског финансијског система. Евопа би требало да почне од себе, саветују аналитичари. Да створи уједначен порески систем, да појача економску интеграцију земаља европске зоне, и што је најважније, да се разабере с дуговима. Управо они нервирају инвеститоре и подривају поверење у јединствену валуту Старог света, каже Дмитриј Смислов.

Постоји још један проблем – власти ЕУ треба да побољшају механизам функционисања Европског валутног савеза. Зато земље треба да се договоре и да централизовано формирају своје државне буџете. Истовремено, треба створити механизам за сталну помоћ државама, које су због неких објективних разлога приморане да прибегну овој помоћи.

Међутим, није све тако једноставно. Чак ни стварање фонда узајамне помоћи у износу од 750 милијарди евра 2010. године није протекло без скандала. Неке земље су отворено зајавиле да не желе да спасавају превише расипне суседе. А док су се Европљани свађали, Кина је повећавала златне и валутне резерве – плус 19 процената 2010. и чак је почела да откупљује дугове земаља ЕУ. А то је само појачало улогу јуана. Нису заостајале ни САД. Вашингтон повећава значај долара, пунећи тржиште ликвидношћу и продајући страним инвеститорима стално нове и нове облигације. И тешко да ће Француска, без озбиљне подршке од стране других чланова „велике двадесеторке“ – моћи да промени ту ситуацију.