Економски бум или распродаја

Großansicht des Bildes mit der Bildunterschrift: "Сви тргују акцијама, мало ко производи": нови пословни центар у Подгорица

Црна Гора, која економски зависи од приморског туризма, у сред је летње сезоне. Најмлађа држава обележила је и национални празник - 13. јул. Годину дана од стицања независности прилика је да се сведе привредни биланс.

Бум на берзама и тржишту некретнина, снажан прилив страних инвестиција али и све већи јаз измедју богатих и сиромасних градјана обиљежили су економска дешавања у првој години државне самосталности.
Тржиште капитала је најбрже реаговало. Данас на двије црногорске берзе тргује свако – од пословних људи, преко препродаваца на пијаци до домаћица. Скоро сви који су уложили новац у куповину акција у посљедњој години су профитирали а цијене акција предузећа и фондова су порасле су од два до осам пута.

Осим на берзама, бум се десио и на тржишту некретнина, па су цијене станова и пословних простора скоро удвостручене. На атрактивним локацијама на приморју, а у посљедње вријеме и на сјеверу, цијене земљишта и кућа су вишеструко порасле под притиском странаца који их плаћају коферима новца.
Званични подаци говоре да је на нивоу државе убрзан економски раст, сназан прилив страних инвестиција, инфлација задржана на нивоу европских земаља и смањена незапосленост тако да посао чека свега мање од 30 хиљада људи.

Идиличну слуку црногорске статистике донекле кваре подаци Централне банке који показију да и поред сназног прилива страних инвестиција нема улагања у потпуно нове пројекте. Око 310 милиона евра, колико је Црна Гора привукла само за првих пет месеци, отишло је на куповину некретнина и улагања у домаћа предузаћа. У првој години независности Црна Гора је забиљежила рекордан минус у робној размјени са иностранством.
Прича о економском буму има и другу страну. Кроз улагање у некретнине и берзе се пере новац од нелегалних активности, упозоравају одвашњи стручњаци али и амерички Стејт дипартмент у свом годишњем извјештају. Аналитичари оцјењују да је црногорска статистика крајње непозудана, контролисана и да јој је потребна крупна реформа.

Економска аналитичарка Јадранка Рабреновић за „Дојче веле“ каже да не вјерује у статистичке податке које саопштавају државне институције и као илистрацију наводи пример да се у званичној статистици запослених градјана губи око 60 хиљада људи. „Они не спадају ни коју кетагорију а немогуће је да су сви у иностранству“, каже Рабреновићева.
Аналитичар Александар Радуловић каже да је економски развој и даље минималан и у изјави медијима упозорава да црногорска влада не ради на решавању нагомиланих приоритета.
„Влада има своје приопритете – да све распрода и да се из тих капиталних прихода сервисира текућа потрошња а да веома мали дио иде за инвестиције. То је концепт који води до малог економког раста од кога користи има веома мали број градјана. Такав концепт прати велика корупција и организовани криминал, што је био проблем Црне Горе и раније и сада“, казао је Радуловић.

Јадранка Рабреновић је мишљења да просјечни градјанин, данас не зиви ни боље ни горе него прије годину дана: „Већина градјана живи исто. Осим оних који су продали некретнине. Али тај новац није уложен у неку производњу која би се одразила на стандарад градјана и повећање бруто друштвеног производа већ у акције на берзи који тамо стоје заробљене или на директну потрошњу – на куповину добрих аутомобиле, скупе гардеробе и путовања“, казала је она.
Најкритичнији оцјењује да је у Црној Гори на дјелу „инстутуционална легализација капитала који је стечен у ратно-профитерским условима“. „Нико не потеже питање поријекла почетног капитала јер су државу донијеле управо оне снаге које су учествовале у рату и криминалу“, казала је професорица Економског факултета Мирјана Куљак.