Русија се окружује "Печором -2М"

На полигону Ассулук у Астрахањској области 22. августа биће одржана завршна фаза маневара бојевим гађањем "Борбено пријатељство-2007". Маневре изводи војска ПВО Русије и земаља Заједнице Независних држава. Гађања зенитно-ракетним комплексима С-125 "Печора", С-300ПМУ "Фаворит" и другим системима ПВО, а такође летове ловаца-пресретача Су-27 и јуришних авиона Су-25 посматраће министри одбране десет држава - учесница ЗНД.

Они ће допутовати у регион делте Волге практично са отварања Московског међународног авиокосмичког салона МАКС-2007, на коме ће по први пут бити приказан и систем С-400 "Тријумф". Можемо казати да ће експонати које ће они видети у Жуковском на статичкој изложби у Ассулуку министри одбране видети и на делу.

Здрузени систем ПВО је једини одбрамбени систем који данас обухвата апсолутну већину земаља ЗНД, цак и оних као што су Украјина, која није цлан Организације Споразума о колективној безбедности. И својим очима ће видети како функционише по различитим ваздушним циљевима (крстарећим ракетама, авионима и хеликоптерима, беспилотним летелицама и другим летећим апаратимна), што ће користити не само стручњацима ПВО, већ и руководиоцима војних ресора који су у првом реду политички, а тек потом војни. Истина, на том истом полигону Ассулук наћи ће се и такви системи ПВО који неће учествовати у бојевим гађањима, иако су их специјално допремили у Астрахањску област како би се са њима и њиховим могућностима упознали министри одбране ЗНД. Један од тих система је и зенитно-ракетни комплекс "Печора 2М", онај исти систем који се данас налази у наоружању Египта који и после низа година купује руско наоружање.

Без обзира на то што у реду за куповину овог комплекса данас чека на десетине земаља "даљег иностранства", он се активно испоручује армијама држава ЗНД. "Печора - 2М" је већ у наоружању Таџикистана, а купује га и Узбекистан. Преговара се са Јерменијим. Откуда таква популарност? Вјачеслав Коротајев, заменик генералног директора организације "Одбрамбени системи", која и производи зенитно-ракетни комплекс "Пецора-2М", ту популарност објашњава тиме, што је нови комплекс фундаментално модернизован у односу на стари ЗРК "Печора-125", који је и до данас у наоружању ЗНД. Киргизија врши гађања на полигону Ассулук управо тим ЗРК.

Тамо се налазе поприлично велике резерве ракета тог комплекса. И мада у комплексу са новом "Печором -2М" стижу и нове, моћније и ефикасније ракете, систем може користити и стару резерву. "Пуца свим патронима" - кажу стручњаци.

А то је веома корисно за сваку армију. Нова "Печопра" има још и низ одлика. Као прво, она је постала мобилна. Раније се стационарна лансирна платформа морала превозити из једног у други регион минимум 3 сата пре употребе, а нови систем се може инсталирати на новом месту за свега 20 - 25 минута. А за ЗРК таква маневарска способност је веома значајна, јер после пуцања у "туђи" авион што пре побегнеш са ватреног положаја имаш више шанси да преживиш и сачуваш бојеву технику за следећу битку.

Постоји и друга принципијелна одлика - нова елементна база. У поређењу са ЗРК С-125 са његовом лампаском електроником, електроника "Печоре-2М" је 90 процената нумеричка са савременим микропроцесорима, што веома повећава поузданост у функционисању. Сем тога, сустински је повећана заштиђеност од ометања различитих врста, а уједно и од непријатељских ракета.

И антенски положаји и командни пунктови комплекса су удаљени од лансирних на веома значајно растојање - до 300 метара, а управљање гађањем се врши помоћу телекода и оптичких влакана линија за везу, што с једне стране омогућава да се заштити систем за везу и управљање ЗРК од средстава за радиоелектронску борбу противника, а с друге, персоналу који опслужује ЗРК обезбеђује мир и сигурност у своје деловање.

У случају гађања позиција ракеташа они имају већу шансу да остану зиви и наставе борбу. Но, и то још није све. У састав комплекса уведен је и оптичко-електронски систем "дан/ноћ", који се састоји од телевизијског и термовизијског канала. То омогућава да се гађају и уништавају ваздушни циљеви у условима гушења радарског канала. Такви ловци, као Ф-16, на удаљености од 30 километара, а они већи и на удаљености од 35 километара.

Слични оптичко-електронски системи се данас налазе и на модернизованим ЗРК копнених снага "Оса-АКМ", "Тор-М1" и "Бук-М1-2". Али за разлику од наведених ЗРК, једна "Печора-2М" покрива ваздушни простор зашта би било потребно 6-8 комплекса "Оса-АКМ" или "Тор-М1".

У погледу ћена и борбене ефикасности то је веома солидна предност. Тај показатељ "цена и борбена ефикасност" заправо је и мотив одлуке земаља ЗНД да од Русије купује не С-300ПМУ или С-400, већ фундаментално модернизовани ЗРК "Печора-2М", која је знатно јефтинија од С-300, а да не говоримо о С-400. Питање је, међутим, да ли је Русији повољно да својим савезницима у Спораазуму о колективној безбедности и ЗНД продаје јефтинију од С-300 борбену технику? Како тврде војни експерти, да. Засто? Као прво, модернизованих С-300 и С-400 нема довољно ни за јединице ПВО руске армије.

Друго, "Печора-2М" може исто тако ефикасно као и ти ракетни комплекси, уништавати ваздушне циљеве, укључујући неке врсте балистичких и крстарећих ракета, но за знатно мање паре. Сем тога, модернизоване "Печоре" су распоређене на границама Русије (У Белорусији такође у наоружању стоји аналогни комплекс) и оне омогућавају да се евентуални ваздушни агресор или терориста лиши изненадног напада и да се униште његове основне снаге још и пре приласка крупним индустријски-економским и култуирним центрима Русије.