У ФБиХ живи 6% Срба

БАЊАЛУКА - У Федерацији БиХ данас живи око шест одсто Срба, а око 280 насеља у којима су прије рата живјели искључиво Срби у том ентитету избрисано је са географских карата, јер се у њих нико није вратио, казао је Војислав Милишић, предсједник Удружења избјеглих и расељених лица града Бањалуке.

Он је истакао да су ови подаци добијени на основу вишегодишњих истраживања и размјеном података међу разним удружењима у БиХ - расељених, избјеглих, повратника и слично.

"Подаци су добијени од разних удружења и разликују се од података које има Министарство за људска права и избјеглице БиХ. То министарство је податке о Србима који живе у ФБиХ прикупљало на основу повратка имовине, вађењу докумената или пријаве за добијање донације. Међутим, повратак имовине није пратио и повратак људи. Такође, не значи да су се они који су извадили неки документ у ФБиХ вратили тамо да живе, а исто важи и за оне који су се пријавили за неку донацију", рекао је Милишић.

Додао је да, према подацима удружења из РС, око 72 насеља на територији ФБиХ у која су се вратили Срби ни 12 година послије рата немају електричну енергију.

Навео је да у бихаћкој општини, у којој је прије рата живјело око 16.000 Срба, данас живи њих свега 380, док у општини Сански Мост од 24.000 предратних Срба данас живи мање од 2.500.

"На подручју Бугојна од 9.500 Срба који су тамо живјели прије рата, данас их има око 400, на подручју Купреса око 25, док у Вакуфу живи свега неколико породица", рекао је Милишић. Истакао је да у Чапљини скоро да и нема српских повратника.

Према подацима удружења избјеглих и расељених лица, у селу Поповићи, у општини Гламоч, у којем је прије рата живјело 25 Срба, данас нема никога, а исто је и са селом Смолућа у општини Лукавац, у којој је прије рата живјело око 4.000 Срба. Исти подаци говоре да су 32 српска села на подручју Озрена данас празна, као и 57 српских села у долини Босне, 42 српска села у општинама Доњи Вакуф и Бугојно и 33 села у општини Равно. Многа српска села у општини Устиколина/Србиње у ФБиХ спаљена су и сравњена са земљом, а до данас се у њих нико није вратио, иако су федералне власти обећавале помоћ повратницима.

ФБиХ припало 80 одсто донација
Од неколико десетина милијарди марака различитих донација које су до сада пристигле у БиХ на име рјешавања проблема повратника, 80 одсто је припало ФБиХ за бошњачке повратнике. Такође, око 84 одсто Бошњака ради или је радило у ОХР-у, 91 одсто их је у ЕУФОР-у, док је 90 одсто Бошњака запослено у ОЕБС-у.