Цензура у Рунету мит

Интернет-сајтови ће бити регистровани као медији искључиво добровољно, - саопштио је шеф комитета Државне думе за информативну политику и везу Сергеј Железњак. Та изјава није случајна: данас се активно разговара о  евентуалном увођењу државне цензуре у Рунету.

Формални повод је била чињеница што је у фебруару ове године Државна дума усвојила у првом читању нацрт закона, који дозвољава сајтовима да постају медији. У тој иначе безазљеној чињеници заштитници људских права су увидели намеру државе да контролише интернет-простор. У пролеће ове године после масовних кибер-напада на популарни блогерски комјунити Лајвџорнал и сајт Нове газете тема контроле мреже од стране државе претворила се у главну  правно заштитну тенденцију.

И то, при томе што ни о каквом  ребрендингу сајта у медијима није била реч од самог почетка. Осим тога се нацрт закона још дорађује.  У то се може убедити на сајту комитета Думе за информативну политику и везу. Парламентраци уносе тамо амандмане отворено и јавно да би укинули забринутост поводом скривених опасности.

За разлику од заштитника људских права познати делатници Рунета не налазе у нацрту ништа опасно  по слободу говора. Регистровање електронских ресурса као медија ће им пружити више могућности да се позивају на  различите изворе и новинарске материјале и праве при томе сопствени рерајтинг, - рекао је Гласу Русије  руски АјТи-експерт и медијаменаџер Михаил Зоненашвили. Према његовом мишлењу, добровољна одлука сајтова да постану медији је позитивна тенденција, а разговори о цензури у Рунету су, такође према његовом мишлењу,  мит.

Сваки пут се сви напрежу у очекивању да ће Интернет бити контролисан, али је то немогуће. Чак кинеска шема, мислим, у Русији скоро није реална јер је код нас активно становништво, које ће наћи изврсне начине да би избегло контролу.

Зато да би се Интернет учинио неслободним, властима је потребно да уложе огромне напоре, утроше велика средства, а главно – све је  то апсолутно бесмислено и практично немогуће, - уверен је експерт.