Јеремић представио презентациони документ у савету НАТО

Вук Јеремић представио је Савету НАТО-а тзв. презентациони документ о основним циљевима Србије у Партнерству за мир. Како је потврђено за Б92 у том документу не помиње се да је циљ Србије да се једног дана укључи у НАТО, већ да са НАТО-ом сарађује. Министар спољних послова Србије представио је документ на састанку у Бриселу, у јеку полемике међу политичким партијама да ли Србија треба да постане чланица НАТО-а. Вук Јеремић је у Бриселу рекао да су стратешки главни задаци Владе Србије брзо прикључење земље Европској унији и активно учешће у Партнерству за мир. Оцењујући да је ово важан дан за Србију и њену демократију и за цео Западни Балкан и за евроатлантску заједницу народа, Јеремић је истакао јасну спремност Србије да има конструктивну улогу у учвршћивању безбедности у Југоисточној Европи.

У презентационом документу се, према Јеремићевим речима, јасно истиче да Србија недвосмислено верује у стратегију интезивне регионалне безбедносне сарадње и детаљно наводе области сарадње коју Србија жели да има у оквиру Партнерства за мир.

Подсећајући да Србија „никада неће моћи да заборави трагичне догађаје који су се догодили 1999”, Јеремић је, међутим, рекао да Србија гледа напред, а не назад. Оцењујући да је помирење од суштинског значаја за изградњу јединствене Европе, Јеремић је истакао снажну опредељеност Србије на пуну сарадњу с Хашким трибуналом.

Како Б92 сазнаје, у том документу се помиње да је циљ Србије да се једног дана прикључи Европској унији и да сарађује с НАТО-ом. Иако је у свом предлогу Министарство одбране као циљ навело и евроатланске интеграције, што би значило и евентуално чланство у НАТО-у, та форумлације је склоњена из текста.

Истиче се да је Презентациони документ усвојен једногласно, али га је Влада Србије усвојила из трећег пута, и то на телефонској седници. Током међустраначког усаглашавања, из политичког дела документа уклоњење су све фомулације које би могле да сугеришу да Србија желели да постане чланица НАТО-а, а акценат је стављен на регионалну сарадњу и компромисно решење за Косово и Метохију.

Да Београд баш и не изгара од жеље да сарађује с НАТО-ом говори чињеница да је Србија позвана, на свој захтев, у Партнерство за мир, у новембру прошле године, а да тек сада доставља докумет којим се то чланство формализује. Босна и Херцеговина и Црној Гора, које су на истом самиту позване у Партнерство, одавно су доставиле документ у ком наводе у којим областима жели да сарађују с чланицама НАТО-а.

Партнерство за мир усмерено је на стварање поверења између НАТО-а и земаља у Европи које су ван тог војно-политичког савеза. Партнерству су од оснивања, 1994, приступиле 23 државе, укључујући Русију, Украјину и Белорусију.

Када је реч о војној сарадњи Србије, она је у документу навела да је заинтересована за обуку војника у ванредним ситуацијама, школовање и обуку официра, а нуди искуства из ратне медицине.

Следећи корак требало би да буде потписивање Безбедносног споразума, који подразумева размену поверљивих информација између Србије и НАТО-а, а што је предуслов да се Београду дозволи отварање мисија при северноатлантском савезу у Бриселу. Међутим, премијер Србије Војислав Костуница се противи том споразуму, па га Влада још није усвојила. Било је предвиђено да генерални секретар НАТО-а потпише тај споразум при недавној посети Београду.

Поповић: Скупштина да одлучи о неприступању
И док министар Јеремић из ДС-а представља документ о плановима у Партнерству за мир, потпредседник Демократске странке Србије и министар у Влади Александар Поповић поновио је став своје странке да Скупштина треба да гласа против приступања НАТО-у.

Он је рекао да би било најбоље да све релевантне странке подрже предлог те партије да парламент донесе одлуку да Србија не може да приступи НАТО-савезу, уколико САД или неке друге чланице тог војног савеза признају једнострану независност Косова.

Он је рекао за Танјуг да је председништво ДСС-а у нови програм унело одредбу да је та странка против уласка Србије у „НАТО-пакт”.

„То је наш начелан став, а ДСС осталим странкама као заједнички став предлаже да Скупштина Србије донесе одлуку да Србија не може приступити НАТО-пакту ако државе чланице овог војног савеза признају једнострану независност Косова”, казао је Поповић.

ДС: Не преиспитивати позицију о приступању
У међувремену, огласила се и шефица посланичког клуба Демократске странке Нада Колунџија, која се нада да Србија неће имати посебног разлога да преиспитује раније утврђену позицију о приступању НАТО-у.

Она очекује да европски пут Србије неће бити доведен у питање упркос разликама које постоје међу коалиционим партнерима и додала да прикључивање Србије Европској унији и НАТО-у треба поставити као питање боље будућности.

„Надам се да постоји висок степен политичке одговорности код свих који управљају државним и јавним пословима и да ће бити донета мудра одлука”, рекла је Колунџија за Танјуг.

Она је оценила да је прикључење НАТО-у озбиљно питање, којим се не би требало бавити само са страначког становишта, већ да о томе, како је додала, треба водити озбиљну расправу у свим стручним, политичким круговима, широко у јавности и тек онда донети одлуку у најбољем интересу Србије.