Лузерска расположења или…

«Сваких сат времена компанија РТВ21, која емитује програме за напаћено Косово на Балкану, показује гледаоцима црвени датум на белој површини. Нико не објашњава шта овај датум значи, зато што објашњења ником не требају. Гледаоци и без тога знају, шта то значи. Компанија одбројава дане до 10. децембра, када треба да се заврше преговори о будућности Косова». Овај патетични пасус, који сам открила на страницама издања "The Financial Times", можа да послужи као идеална илустрација за атмосферу која се у последње време згушњава око Косова.
Судећи по неким сензационалним изјавама државног секретара Србије за послове Косова Душана Пророковића, стрпљење губи и друга страна. Потсећам да је Пророковић саопштио издању «Њу-Јорк Тајмс» да Србија може да примени оштре мере, ако западне земље признају независност Косова, као што су увођење српских оружаних снага у покрајину, блокада граница и увођење ембарга. «Највероватније је државни секретар Србије Душан Пророковић мало плануо» — тако је ситуацију прокоментарисао први заменик председника Кометета за међународне послове Државне Думе Русије Леонид Слуцки. Исто су вероватно помислили и у Министарству спољних послова припремајући деманти.
Мени се, међутим, у изјави Пророковића није свидела једна друга околност. У њој се очитује иста она прича с почетка текста, — убеђеност да ће се 10. децембра све завршити. Што значи да више нема о чему да се разговара, — треба мислити шта после. После чега? После неизбежног, по мишљењу све већег броја политичких актера и аналитичара, проглашења независности Косова. И ако је за Албанце овај став сасвим природан, јер више и немају на шта да рачунају, — за Србију су то веома опасна расположења.
Нажалост, читав низ споредних симптома указује на постојање лузерских расположења у свим слојевима власти. Навешћу један веома илустративан пример. Данашња «Политика», анализирајући ситуацију око председничких избора у Србији пише: «Захтев за одлагање избора у ДСС-у правдају страхом да би после 10. децембра могло да дође до једностраног проглашења независности Косова, признавања од Сједињених Америчких Држава, а можда и ЕУ. Овај догађај могао би озбиљно да дестабилизује државу, поготово после изборне кампање у којој би заједнички кандидат наступао са обећањем да се неће дозволити отцепљење покрајине». И даље следи појашњење да би сличан развој догађаја био на руку српским радикалима.
Ако моја страховања нису без основа, мислим да је ову рунду Србија изгубила – па не могу се водити преговори, ако се унапред зна да немају перспективе! Уосталом, постоји нада да су све ово само нуспојаве неких унутарполитичких процеса. И ако је тако, боље да се таласи не шире преко границе. Јер шта ћемо, ако неко заиста поверује да је Србија опет спремна да ратује? Оних који би желели, и што је још важније умели, да искористе тезу о агресивности Србије, на Западу има доста.