Импресивне слике и симболи

Књига поезије Љубисава Бјелића Морачанина, "Плач гусала", изванредна је синтеза поезије, религије и језика. Поезија је приступ животу, религија- начин живота, а језик раскошна домовина пјесника. Оваква синтеза чини књигу изванредним приручником за начин живљења, филозофију стварања и облик тумачења самог живота. Пјесника Бјелића привлачи најшири спектар збивања око човјека и у човјеку: од свакодневног догађања па до универзалног, судбинског, општеважећег, до чега се може докучити вишом спознајом свијета, разумијевањем значења и надзначења.
Универзално – достигнуто поезијом, јесте највише докле се може винути човјекова спознаја. До тог степена искушавања моћи поезије – не долази се тако лако. Претходно је потребан неизмјерни рад, истраживање језика и могућности поезије и у томе је Љубисав успио. За њега је поезија света дјелатност, стање духа и душе која стреми ка праизвору у Висоти...
Бјелићеве пјесме имају и призвук опомене, ироније на одређене догађаје, мисаоности и људске и стваралачке забринутости која је увијек присутна код оних истинских пјесника у чијим венама умјесто крви тече поезија, и који умјесто крвних зрнаца имају слова...
Дакле, Љубисав Бјелић Морачанин овим рукописом доноси један, на моменте, посве тихи и засвођен свијет интиме са назнакама осјећајности која је понијела исповијест као основну боју, а понеку минијатуру као стилску карактеристику. С друге стране видљиви су утисци молебана: "Пре ступања у пјесничку догу/ Помолим се мом пјесничком богу..." Изванредан сентимент упућен божанству поезије, његовом имагинарном постојању који му "даје моћ" да савлада бјелину папира.
Међутим, цјеловитост Бјелићеве књиге стихова јесте вишеструка и сложено изведена, што је и њен највећи квалитет. Најприје се издваја позиција пјесника, чија се природа може означити као духовна. Духовност се понајвише очитује у сусрету са свијетом којег одликује одсуство те најважније људске категорије. Зато је она, у његовим пјесмама, колико пјеснички став толико и начин бунта, али и могућност једне идеалне егзистенције, као и тужног, тужног дописа...
Следећа раван која гради конзистенцију књиге јесте тематско-мотивска, а могла би се означити и као стварносна, као максимално приближена оним директним подстицајима који нагоне пјесника да своју пјесму употријеби као оруђе одбране људскости и голог живота. Сем ироничног тона, који, с једне стране, релативизује, а с друге, чини убојитијом критику читавог система људске комуникације, а самим тим и један систем односа међу "свијетом" и људима, сарказам Љубислава Бјелића Морачанина, оштрица његове критичке мисли усмјерена је и према оном начину фабриковања живота који фаворизује лаж и етикецију, привидне вриједности.
Бјелићева књига, "Плач гусала" нема артифицијалних садржаја, сваки стих је зналачки и перфектно одмјерен, просто ишчупан из дна најчуваније духовне одаје па, стога, и стиховни домети имају исту тежину, а његово одступање од оптицајног обрасца, дакле атипичности, блага пулсирајућа аутаркија и виолентна духовност која се у овој књизи сасвим добро каналише и репродукује, сврставају га у већ афирмисане пјеснике.
Стил и језик представљју непосредни израз његовог мисаоног и емотивног живота, а његовање и развијање свијести о томе да се језичком изражавању манифестује човјекова личност и идентитет подразумијева шире и обухватније познавање сложених и веома динамичних појава, како у књижевној функцији језика, тако и његовој општој примјени у култури и животу...

СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ У ПОДГОРИЦИ

Гусле и стих

Промоција књиге "Плач гусала" Љубисава Бјелића Морачанина одржана је синоћ у Српском културном клубу у Подгорици. Промоција је почела у 20 часова.
О књизи су говорили књижевници Веселин Лазаревић и Аћим Вишњић. Програм ове промоције додатно је обогатио гуслар Светозар Зековић и Српско пјевачко друштво "Бранко".