Алкалај лети ко метак

Руска обавјештајна сазнања да су босански инструктори већ неколико пута посјећивали линију разграничења између Грузије и Абхазије, како би припремили вјежбу гађања из минобацача и грузијским официрима обезбиједили почетна сазнања открила су нешто сасвим друго. За напетости на линији Јужне Осетије и Абхазије стручњаци су утврдили да би добродошли неперспективни ракетни системи типа оркан.

Намјера продаје до објављивања у "Фокусу" била је обавијена велом тајни, а сада, када је посао "пукао", из Министарства одбране БиХ процурили су и детаљи.

За продају је било спремно пет ракетних система оркан, који сада пријете да изазову нове, до сада најдубље, подјеле унутар нестабилне Босне и Херцеговине.

Како тврди извор "Фокуса" из Министарства одбране генеза продаје оркана почива на дипломатској активности у протекле три године.

Одлуку о уклањању и продаји вишка наоружања донијела је Влада ФБиХ почетком 2004. године. Тај посао требало је да заврши тадашње Министарство одбране ФБиХ, међутим, реформом је комплетан посао пребачен на Министарство одбране БиХ.

Замјеник министра одбране, Марина Пендеш, у марту 2006. године обавјештава Заједнички штаб ОСБиХ да пет система оркан прогласи неперспективним и стави на располагање за продају.

- Тиме је Министарство одбране БиХ већ дало сагласност да се покрене процедура продаје, те је у августу 2006. године затражило од Предсједништва БиХ да одобри извоз, не наводећи при томе ко је крајњи купац - наводи наш извор из Предсједништва.

Иако је истим актом наведено да средства не могу да се користе у оперативне сврхе, цијена од 19 милиона марака не говори о искрености ове трговачке трансакције.

- Све је вјешто темпирано пред прошлогодишње октобарске изборе, како би се лакше испословала сагласност одлазећег сазива Предсједништва.

Међутим, амбасадор Русије у БиХ, Константин Шувалов, наслоњен на обавјештајна сазнања, улаже протест тадашњем министру одбране, Николи Радовановићу.

- Запријетио је озбиљним погоршањем дипломатских односа са БиХ. Шта то значи за БиХ најбоље знају потошачи гаса, због великог дуга према Руској Федерацији - каже извор "Фокуса".

Чак је крајем октобра 2006. године амбасадор БиХ у Москви позван на разговор у Министарство спољних послова Русије, гдје му је директно уручено упозорење и затражене гаранције да до споменуте продаје оружја Грузији неће доћи.

Без обзира на сва упозорења, помоћник министра у Министарству спољне трговине, Драгиша Мекић, само мјесец дана касније, у новембру 2006. године, покреће процедуру давања сагласности ресорних министарстава одбране, безбједности и спољних послова.

Министарства одбране и безбједности дају позитиван став, али посао пропада због негативног става помоћника министра спољних послова БиХ, Неџада Хаџимусића.

- Он је сматрао да није прави моменат да се такви ракетни системи извозе у нестабилну Грузију, наводећи тезу погоршања односа с Русијом. И поред тога, Мекић је упоран и 29. маја 2007. године понавља захтјев од фирме "Малвале цорпоратион", наводно са Сејшела, а као купца први пут званично наводи Министарство одбране Грузије. Након што поново добија негативан став од Хаџимусића, у игру се укључује и пресједавајући Предсједништва, Жељко Комшић. Он у писму министру спољних послова, Свену Алкалају, тражи могућност извоза у Грузију, јер се, тобоже, угрожава развој намјенске производње у БиХ, мислећи прије свега на сладак, процентуални, залогај сејшелских газдурина - истиче наш извор. У причи је и Харис Силајџић, који мора посавјетовати свог "кадровика" Свена Алкалаја, доведеног пред свршен чин. Ако не да сагласност, остаће без функције министра, а ако и да, због сукоба с Русијом мораће одступити с функције.

- Није му лако, између двије ватре. Једну распаљује пироман Харис Силајџић, а другу руски гас. А зима долази - закључује наш извор.