Нелегално прелијевање новца из Републике Српске у Федерацију БиХ

Сваке године у Федерацију БиХ нелегалним токовима "прелију" се милиони марака пореских обвезника из Српске... Влада ће учинити све да се томе стане на пут, упозорио премијер Милорад Додик.

ДОСТA је отимачине и са таквом праксом мора се прекинути. На ово је недавно указао републички премијер Милорад Додик говорећи о нелегалном прелијевању средстава из Српске у Федерацију БиХ.

- Влада ће учинити све да се томе стане на пут. Искористићемо све законске и друге могућности које нам стоје на располагању - рекао је премијер Додик.

Примјера за то има напретек. Тако у Федерацији БиХ могу редовно исплаћивати пензије, па и повећавати их као што то и чине. Наравно, то је могуће јер се "са леђа" Фонда ПИО Републике Српске сваког мјесеца исплаћују пензије за 25 хиљада корисника који су их зарадили у Федерацији БиХ и која би требало да их измирује.

Само за период од 1. јануара до 31. марта 2005. године Фонд ПИО Републике Српске од федералног Фонда ПИО потражује 21,6 милиона марака. Иначе, дуговања на основу главнице давно су премашила 100 милиона марака.

Тужба коју је у вези с тим поднио Фонд ПИО Републике Српске још 2005. године ко зна кад ће стићи на ред у мостарском Окружном суду.

Иначе, сваке године из Републике Српске у Федерацију БиХ се нелегалним каналима и сумњивим финансијским трансакцијама усмјери више десетина милиона марака из џепова пореских обвезника овог ентитета.

Само у току 2005. године републички буџет остао је краћи за више од 30 милиона марака због погрешног обрачунавања коефицијената за расподјелу пореза на додату вриједност.

Одлазећи са функције министра финансија и трезора БиХ Љерка Марић је, и поред упозорења Владе Републике Српске, сарајевској "Хидроградњи" пребацила десет милиона долара. Ове паре су, подсјетимо, прије рата зарађене у Кувајту и за њих су се знојили и радници погона тог предузећа који се налазе у Републици Српској, а нису добили ни пребијене паре.

Прије тога она је, такође, сарајевској "Хидроградњи" нелегално пребацила такође десет милиона долара.

Тако је, на примјер, рад Комисије за испитивање истине о страдању у Сребреницу финансиран из буџета Републике Српске, док се Комисија за испитивања страдања Срба, Бошњака, Хрвата, Јевреја о осталих у Сарајаву финансира из заједничке касе.

Дода ли се овом колико новца по основу разних уговора, такса, дажбина из Бање Луке заврши у Сарајеву, онда се тек може схватити зашто људи у Српској, а посебно пензионери, лошије живе него у федералном дијелу БиХ.

Не треба посебно наглашавати колико овакво стање подрива економску и финансијску самодрживост и стабилност Републике Српске и сиромаши њене грађане.

Кад би се поравнали рачуни и ствари поставиле на своје мјесто, пензије и плате у Федерацији сигурно не би биле ништа веће него у Републици Српској...

КAДРОВИ

Бољи познаваоци економских прилика у БиХ подсјећају да све кључне полуге финансијске власти у БиХ држе бошњачки и хрватски кадрови.

Директор Централне банке БиХ је Бошњак Кемал Козарић, а Управе за индиректно опорезивање Кемал Чаушевић.

Министарство финансија и трезора и Aгенцију за осигурање депозита "држе" Хрвати, Драган Вранкић и Јосип Невјестић...