Проглас грађанима РС и ФБиХ
Србима, Муслиманима, Бошњацима и Хрватима

Ми смо на политичком раскршћу, а можда и на раскршћу свијетова.
Срби су тешка срца пристали на Дејтонски споразум, пристали су ради мира и збога тога дали уступке.
Послије Дејтона `95-те, кроз реформе шта су изгубили Муслимани, Бошњаци, Хрвати? – НИШТА. Муслимани, Бошњаци, Хрвати добијају, а Срби само губе. Губе овлаштења Републике Српске, губе идентитет, грб, химну, војску, губе свој новац кроз Управу за индиректно опорезивање.

РС и ФБиХ се реформама доводе у предратно вријеме 91е. Ко то поново ствара услове за сукоб и зашто?  И то кад су Срби силом прилика остали без војске. Још једино полиција како–тако може да заштити Србе у РС и зато је она важна. БиХ полиција није предвиђена Дејтонским споразумом и Срби у њу не би имали повјерења. Међусобно смо ратовали, али као вјерујћи људи ми Срби не мрзимо и не желимо људско страдање, а убјеђени смо и Ви Муслимани, Бошњаци, Хрвати. Ипак дођу времена кад се свима помрачи свијест, заборавимо на Бога и почини се зло. Због тога је природно да Срби у такву БиХ полицију не би имали повјерења.

Грађани РС и ФБиХ, зашто је немогућа БиХ као држава?
Муслимани, Бошњаци и Хрвати мисле да је Србија и Српски народ извршио агресију на БиХ и да је РС геноцидна творевина. Срби не мисле тако већ да су Муслимани, Бошњаци, Хрвати први напали ЈНА, тада регуларну војску и српски народ. Самим тим и тужба против Србије и Црне Горе је од једне стране подржана, а од друге оспоравана. Свака озбиљна држава има своје симболе – симболи БиХ су наметнути. Срби би „Боже Правде “ и двоглавог орла са круном, други неби. Једни хоће у хришћанске организације, а други у исламску. Исти људи су за једне хероји, а за друге злочинци и обрнуто.

Сва ова различитост није страшна, свако има право на избор.
Страшно је управо другом наметати нешто што он не жели и узурпирати право на избор, а самим тим и на слободу.

Срби, Муслимани, Бошњаци, Хрвати учинимо све да у овом тешком времену и опасном раскршћу изаберемо прави пут-да одбранимо своје, а не узмемо туђе. Допустимо једни другима право на самоопредјељење и избор у којој и каквој држави свако од нас жели да живи. Управо је ово предуслов за политичку стабилност, која је опет услов за економски и сваки други напредак.