Резолуција која је признала геноцид Јермена одобрена је у Комитету за иностране послове представничког дома америчког Конгреса и изазвала болећиву рекацију од стране Анкаре

Председник Турске Абдулах Гјул назвао ју је неприхватљивом и рекао да она не изазива поштовање код турске нације.
Реч је о догађајима 1915. године, када је јерменско становништво у Османској империји било продвргнуто масовном истребљењу. Тада, по неким подацима, погинуло је милион и по људи. Неколико стотина хиљада Јермена било је приморано да побегне ван граница земље. Ево шта тим поводом говори Михаил Александров, експерт Института земаља ЗНД.
«Геноцид Јермена дао је човечанству озбиљну лекцију. И суштина те лекције је у оспасности од пасивности међународне заједнице пред лицем варварске политике. И уд атом случају геноцид Јермена је било могуће избећи да није било се једне стране равнодушне пасивности, а са друге интрига неких великих сила, пре свега Енглеске и Француске, које нису желеле да се улога Русије у Турској појача».
Покушаји да се прогура решење о геноциду Јермена у америчком конгресу више пута су предузимани. Али у прошлости они нису имали подршку конгресмена. Из тог разлога што нису добили већину чланова представничког дома. Овог пута ситуација је другачија. Коаутори резолуције су 226 конгресмена, што је довољно за њен пролазак. Уочи гласања председник Џорџ Буш је упозорио да усвајање документа може да нанесе огромну штету односима САД са Турском. Са своје стране, шеф Пентагона Роберт Гејтс није искључио могућност да САД могу да се лише приступа турским аеродромима и саобраћајним магисралама, што ће негативно утицати на доставу војне технике и терета у Ирак.
Гласање у Конгресу се подударило временски са озбиљним заоштравањем неслагања између Вашингтона и Анкаре поводом Ирака. Крајем прошлог месеца сенат САД се изјаснио у корист стварања федеративне државе у Ираку, што може да доведе до поделе територије земље по религиозним и етничким принципима. У Турској, где трећину становништва чине Курди, у томе се види директна опасност по сопстевену државу. Пошто такав развој може да подстакне туске Курде да иступе у корист самоуправе.
Последњих година Анкара је жестоко гушила сепаратисте на својој територији, али је дала предност суздржавању од напада на њихове логоре у Северном Ираку после упада америчке армије на ту територију. Сада се ситуација мења. Турска влада се обратила парламенту земље са захтевом да дозволи трансграничну копнену операцију. Према ирачкој граници је повучена велика количина војске. Посматрачи не искључују масовни упад у Ирак.
Интереси САД и Турске на Блиском Истоку све више се размимоилазе. Отуд и процес нарастања противречности које могу да зоштре ситуацију у региону.