Електропривреда Србије прелази преко Дрине

Улазимо у нову фазу развоја и у велике промене које ће довести до стварања новог ЕПС-а. Желимо да постанемо акционарско друштво, да са стратешким партнерима у Србији почнемо изградњу две модерне термоелектране и да са Електропривредом Републике Српске изградимо ХЕ „Бук Бијела”. Хоћемо да будемо угледан произвођач и трговац електричном енергијом у југоисточној Европи, изјавио је за „Политику” др Владимир Ђорђевић, генерални директор Електропривреде Србије.

Каква је процедура да ЕПС постане акционарско друштво?

– Предлог пословодства биће прослеђен Управном одбору ЕПС-a, а после би, кроз утврђену процедуру и координацију са Министарством рударства и енергетике, сва потребна документа дошла пред Владу Србије. Уколико прихвати овај концепт корпоратизације, уследиће одлука Владе и када буде ступила на снагу, створиће се услови за упис промене правне форме ЕПС-а у Регистар привредних субјеката – истиче Ђорђевић.

Према његовим речима, од свих електропривреда бивше СФРЈ, само је ЕПС остао јавно предузеће, које је „заробљено” у многим сегментима пословања.

– Постојећа правна форма је превазиђена. Док се други удружују, купују, инвестирају или граде нове капацитете, тргују у региону, ЕПС остаје у свом „дворишту”, гледајући шта други раде. Јавно предузеће није предузеће у правом смислу речи, јер грађани сматрају да оно треба да задовољи њихове потребе, па га доживљавају као службу. Профит јавног предузећа и повећање вредности фирме су у другом плану. Због тога је неопходно да покренемо процес корпоратизације ЕПС-а и добијемо правну форму која ће нам омогућити да радимо све оно што раде компаније у нашем окружењу.

На питање да ли акционарство значи и почетак приватизације, Ђорђевић одговара:

– Не. Претварање ЕПС-а у акционарско друштво не значи да почиње његова приватизација, нити да почиње подела бесплатних акција. Уместо јавног предузећа, ЕПС треба да буде акционарско друштво затвореног типа, што значи да ће држава, у првој фази, бити стопостотни власник свих акција. Такав модел је примењен и код НИС-а. Оваква промена правне форме потпуно је легитимна и правно могућа.

На примедбу да се многи проблеми неће решити само „облачењем” акционарског „одела”, Ђорђевић одговара да је то тачно, али да је тај први корак предуслов за почетак решавања проблема.

– Моје искуство из НИС-а, где сам члан Скупштине, показује да се значајне пословне одлуке брже доносе, што омогућава и оперативније руковођење компанијом. Као акционарско друштво ЕПС би имао скупштину која би у име власника доносила одлуке. Предлози одлука не би чекали сагласност министарстава. На пример, ако желимо да са неком европском компанијом градимо нову електрану и направимо заједничко предузеће, ЕПС не може као ЈП да уђе са својим капиталом у то ново друштво капитала. Исто је и са екстерним изворима средстава, која би била прибављана у форми капитала, а не задуживањем ЕПС-а. Рецимо, да би дошао до капитала за развој или капитала за куповину неког капацитета у окружењу, ЕПС би тада могао да емитује нове акције.

А када би требала да почне подела бесплатних акција, односно када то треба ЕПС да постане отворено АД? Четири–пет милиона грађана очекује акције, а Ви им кажете: „Сачекајте, није сада време”?

– То им се мора рећи. Све друго било би обмањивање будућих акционара. Било би веома штетно и по државу, као већинског власника, и по акционаре да ЕПС одмах постане отворено акционарско друштво, јер компанија сада није профитабилна. Ако бисмо одмах поделили бесплатне акције, акционари би их изнели на тржиште и продали испод реалне вредности. Тада би нека велика компанија или богати приватник за врло мало новца дошли до великог броја акција највреднијег државног ресурса. ЕПС треба да постане отворено акционарско друштво кад достигне поштену тржишну вредност капитала. Да будем јасан – када ЕПС буде вредео бар осам милијарди евра! То је став и многих угледних економиста.

Шта је потребно учинити да се спречи распродаја ЕПС-а и колико бесплатних акција би требало да буде подељено?

– Немам право да у име власника лицитирам процентима и предвиђам колико ће процената акција бити подељено бесплатно, колико ће држава задржати у свом власништву, а колико ће бити понуђено стратешким партнерима. О томе ће одлучити власник, а најбоље је да се све то утврди оснивачким актом новог ЕПС-а АД или посебним законом о ЕПС-у, јер би тада Скупштина одлучила шта треба да се уради са овом државном компанијом. Уверен сам да у влади постоји већина која жели да ЕПС буде профитабилна компанија, чији ће сувласник бити нека велика електропривредна компанија, која ће платити знатно више за исто сувласништво у ЕПС-у него што би платила сада. Модел на коме радимо предвиђа да држава трајно задржи најмање 51 одсто акција ЕПС-а. Ради се о важној, стратешкој одлуци. Она треба да буде донета након темељног разматрања њених позитивних и негативних страна. Прва позитивна страна трајног задржавања већинског учешћа државе у капиталу ЕПС АД огледа се у томе што би се део значајне националне имовине сачувао у државном власништву. Приватизација „без остатка” није нужна претпоставка тржишне ефикасности, успешности и обезбеђивања електроенергетске стабилности државе. Друга предност била би у томе што би држава, као већински власник ЕПС-а, могла одлучујуће да контролише обављање ове важне делатности од општег интереса.

Какве замерке очекујете на овај модел претварања ЕПС-а у акционарско друштво?

– Критичари ће вероватно рећи да ће то одвратити инвеститоре, купце постојећих и нових акција ЕПС-а због опасности да држава као већински власник политику цена струје опет пребацује на социјални терен. Међутим, таква се опасност губи чим се у власничку структуру ЕПС-а укључе други власници, макар и са минималним учешћем. Они би сигурно реаговали на понашање већинског власника које је у нескладу са функцијом циља ЕПС АД, а које би се могло одразити на тржишту капитала – каже Владимир Ђорђевић, генерални директор ЕПС-а.