Како би се евентуална подела Косова одразила на БиХ

Паралеле и преседани
„Предлог поделе Космета, који би прихватио Београд, са становишта Брисела представљао би договорно решење које не би могло да послужи као преседан и на који, дакле, не би могао да се позива нико из БиХ. Јер, онда би међународна заједница рекла: ово су Срби и Албанци договорили, а ако ћете ви Срби у БиХ успети да се договорите са муслиманима и Хрватима о подели, онда ћете моћи и ви искористити исто право. Наравно, такав исход је у БиХ незамислив», оцењује главна и одговорна уредница београдске «Политике» Љиљана Смајловић
Слободан Дурмановић
За разлику од порука да би независност Косова и Метохије могла да изазове тзв. домино ефекат и на Балкану и у другим деловима света, предлози о подели Косова и Метохије, који се све чешће чују у светским центрима моћи, готово да не предвиђају могући утицај таквог решења по територијалну целовитост других земаља. Аналитичари у Београду сматрају да САД и ЕУ управо предлогом о подели Космета намеравају да постигну два повезана ефекта: да добију пристанак званичног Београда на поделу чиме би, практично, у даљој будућности била затворена врата за самоопредељење народа у БиХ.

Подела БиХ?: Главна и одговорна уредница београдске «Политике» Љиљана Смајловић оцењује за «НР» да се предлогом о подели Космета «управо тражи решење које би онемогућило Србе у БиХ да траже да се решење за Космет примени и на њих». «Дакле, САД и ЕУ залажу се за поделу Космета али не у смислу да ако може да се дели Космет – онда може да се дели и БиХ, већ управо обрнуто. Предлог поделе Космета, који би прихватио Београд, са становишта Брисела представљао би договорно решење које не би могло да послужи као преседан и на који, дакле, не би могао да се позива нико из БиХ. Јер, онда би међународна заједница рекла: ово су Срби и Албанци договорили, а ако ћете ви Срби у БиХ успети да се договорите са муслиманима и Хрватима о подели, онда ћете моћи и ви искористити исто право. Наравно, такав исход је у БиХ незамислив», оцењује Смајловићева.

Директор београдског Форума за етничке односе Душан Јањић сматра, такође, да модел поделе Космета не би био прихватљив у БиХ. «РС је већ верификована као ентитет, унутрашња подела БиХ већ је верификована Дејтонским споразумом. Оно што би, евентуално, могао да буде механизам изласка РС из БиХ није захтев Србије за корекцијом спољних граница, већ референдум у РС као што је био у Црној Гори. Србија би, наравно, могла да тражи промену граница, али би претходно требало да призна независно Косово», каже Јањић за «НР».
Он је, међутим, сигуран да би независно Косово изазвало политичку мобилизацију Срба у РС. «У РС ће се људи једноставно запитати: ако може Косово, зашто не можемо ми? Косово де фацто сада има статус скоро као РС: то је неки ентитет унутар шире територије под међународним протекторатом, с тим да је код РС то јасно речено, а у случају Косова је то де фацто. Ту је, дакле, неизбежна паралела према којој не можемо имати један стандард за Србе, други стандард за Албанце, трећи за Македонце. Друго, логично је очекивати да у РС дође до националне солидарности са Србијом и Србима», објашњава Јањић.
Наш саговорник је, међутим, уверен да РС сада треба да повуче потез ка сопственом јачању. »РС треба да ојача своју позицију у уставним променама и да сачува оно што има. А следећи корак могао би бити, ако буду такве околности - референдум о самоопредељењу», закључује Јањић.
Историчар Чедомир Антић каже да би «по логици ствари, независност Космета требало да значи да све околне државе које су добиле независност деведесетих година прошлог века треба да преиспитају своју државност».
«Ипак, моје мишљење јесте да у српском националном интересу није тренутно разбијање БиХ, већ да је у српском националном интересу успостављање трајних оквира за мир и заједнички живот народа који живе у БиХ. Ти трајни оквири коначна су формална уставна федерализација БиХ. Дакле, приче о укидању РС подједнако су бесмислене као и приче о укидању Косова и Метохије или приче о укидању Републике Хрватске, без обзира на то што је Република Хрватска независна држава, а РС то није. Било би добро зато да вођство РС и народ, а при том и Република Србија која има одређене обавезе према српском народу у РС јер је један од гараната Дејтонског споразума, захтевају коначно формализацију онога што је успостављено вероватно најправеднијим мировним споразумом који је успостављен деведесетих година прошлог века, а то су биле неправедне године. То ће бити права стабилизација када је реч о БиХ. Ако у будућности федералне јединице у БиХ одлуче да се раздруже, ја не видим томе препреку, као што нико разуман није видео препреку у распаду СФРЈ ако су то народи желели. Али, све то мора бити мирно, демократски и у духу оних великих демократских и либералних начела», каже Антић за «НР».

Право на самоопредељење: На питање зашто подела БиХ није тренутно у српском националном интересу, Антић наводи неколико разлога. «Најпре, Србији није у интересу да се БиХ подели пре свега зато што је Србија била гарант Дејтонског споразума, али и зато што се показало да РС у овом тренутку има економске и политичке користи од опстанка БиХ. И напослетку: зато што је Србија пуних осам година инсистирала на суверенитету на Косову и Метохији, иако по мом дубоком уверењу то њој није одговарало. Србија, дакле, инсистира на неповредивости граница и логично је, пошто је признала БиХ, да она неће бити та која ће прва тражити да се границе промене, већ је то ствар грађана БиХ. Међутим, као што Србија није изузета од једног светог начела, а то је да сваки народ има право на самоопредељење до отцепљења, тако ни БиХ није изузета од тог правила, као што од тога није била изузета ни СФРЈ», закључује Антић.
Председник Српско-америчког центра у Београду и некадашњи саветник југословенског председника Добрице Ћосића Светозар Стојановић, каже за «НР» да мисли да у БиХ постоји проблем и без разматрања утицаја «косовског случаја». «БиХ оваква каква је не може да функционише и ту морају да се створе три ентитета. Ту су Хрвати остали кратких рукава захваљујући трговини Туђмановој са Американцима. На крају крајева, није ни праведно јер у БиХ постоје два ентитета а три конститутивна народа. Потребно је, дакле, да три народа и три ентитета буду удружена у некакву федерацију или у неку мешавину федерације и конфедерације. А да при том, као што имају право да се удруже, задржавају и право да се раздруже. Не знам како би неко могао неком народу да порекне право на самоопредељење, и то конститутивном народу као што су то Срби у БиХ, док се нешто слично допушта косовским Албанцима који су, у међународно-правном смислу, национална мањина!? То је једино могуће силом, али ни сила не траје довека», уверен је Стојановић.
За Милоша Јовановића из београдског Института за међународну политику и привреду смешно је у начелу причати о територијалној целовитости ако се тај принцип не поштује када је реч о Србији.
«Уколико дође до евентуалне сецесија Косова и Метохије коју би признале неке велике силе, онда нема више приче о било каквим принципима међународног права, а самим тим ни о принципу територијалне целовитости. Наравно да би у том случају, ако Срби у РС то заиста желе, постојала могућност да траже - путем референдума или неким другим мирним средствима - неки нови уставни аранжман или чак да изађу из те државе која се назива БиХ и припоје се Србије. У принципу не би требало да стоји паралела између Космета и РС. Наиме, Срби у БиХ били су конститутивни народ и током растакања Југославије имали су право на избор и тај избор био је да хоће да остану у Југославији, што је било легитимно и аргументовано. С друге стране, косовски Албанци нису били конститутивни народ и нису имали то право. Сада смо, стицајем околности политике силе и односа снага, дошли на то да правимо паралелу која, у принципу, не би требало да се прави. Али ако се догоди да Косово и Метохија буду независни, онда тим пре Срби у БиХ би и те како имали право да траже поштовање њиховог права на самоопредељење и да бирају с ким ће, како ће и где ће», закључује Јовановић.