Нови покушај преписивања историје Европе

У Европи је предузет нови покушај да се препише историја. У Прагу су представници друштвених организација из 13 земаља Старог Света потписали такозвану „Платформу европског сећања и савести“, која декларише подједнаку одговорност нацистичког и комунистичког режима за злочине учињене у 20. веку, и пре свега за почетак Другог светског рата.

Жеља да се комунизам и фашизам изједначе је само покушај неких европских земаља да обеле злочиначке режиме који су сарађивали са Хитлером, а такође да представе као „борце против стаљинизма“ одговорне за масовна убиства хиљаде и милиона цивила. Тако је у интервјуу за „Глас Русије“ рекао председник правобранилачког покрета „Свет без нацизма“ Борис Шпигељ, коментаришући став учесника наведене акције:

Њихов главни циљ јесте да покажу да је Совјетски Савез крив исто колико и Немачка за почетак Другог светског рата, како би даље могли да наступе са имовинсим претензијама према Руској Федерацији. Али најважније је то да нацизам поприма нове облике и идеологизација омладине је циљ потписивања овог документа у Прагу.

„Платформу“ су потписале деснорадикалне политичке снаге, друштвени покрети који су се самопрогласили за духовне и политичке наследнике колаборациониста, легионара Вафен СС, „шумске браће“, бандероваца и других помагача хитлероваца. Па и сама иницијатива се појавила на позадини нацификације и радикализације друштвене свести у целом свету, говори историчар Виктор Мизин:

У порасту су профашистичка и маргинално-конзервативна расположења. Последњи доказ тога је убиство десетина невиних људи у Норвешкој. То је тенденција. У Европи, која је некад звала мигранте, поред осталог и осећајући грижу савести као бивши колонизатор, сада све чешће говоре да су им ти људи пресели. Стварају апокалиптичне слике будућности, на којима талас миграната са Арапског Истока и Северне Африке уништава традиционалну Европу. Све то личи на постепено срозавање у Средњи Век. Не бих желео да таква расположења јачају, али то је чињеница.

Профашистичка идеологија је најбоља средина у којој се храни ксенофобија. У томе су посебно успешне Летонија, Литванија и Естонија. У постсовјетском периоду ниједан локални нациста није добио затворску казну у тим земљама. Напротив, Естонија издваја буџетска средства за подршку ветерана-нациста. У Летонији неонацистичка партија има све шансе на министарске портфеље у новој влади. Литванија законски гони људе који су се у рату борили против помагача фашиста. Сада се десни радикали боре за омладину. „Платформа европског сећања и савести“ која је потписана у Прагу декларише намеру да се напишу уџбеници историје за ученике и студенте.