Руси праве нови ракетни систем

 Русија ће уложити трилионе рубаља у подизање две фабрике за производњу новог ракетног система. Бомбардовање Србије подстакло развој наоружања.

МОСКВА - Сумње више нема, Русија ће моћи да “закрпи” своје небо и ефикасно га чува од могућег агресора, већ у ближој будућности.Проређени одбрамбени прстен око Москве, коју су бранили многохваљени системи С-300, биће ускоро ојачан најновијим ракетним ПВО системима С-400. После Москве такву моћну и модерни ваздушну одбрани добиће и на Далеком истоку, затим и у Калињинградској области, па у југозападном делу Русије.

Донедавно су чак и московски војни експерти отворено тврдили да Русија неће моћи да испуни планове да до 2020. направи 56 дивизиона, дакле 56 комада ракетних система С-400 и десет С-500. Иако је влада обезбедила новац, песимистичке прогнозе су се заснивале на томе што руске војне фабрике нису имале довољно капацитета. Правило се годишње само по два комада С-400.

Ускоро почиње градња две нове фабрике концерна “ПВО Алмаз-Антеј” за производњу С-400. Министар одбране Анатолиј Сердјуков каже да ће први ракетни системи из нових фабрика изаћи 2015.

У новим фабрикама ће се производити С-500, објаснио је заменик министра одбране Александар Сухоруков. Концерн “ПВО Алмаз-Антеј” имаће на располагању чак три трилиона рубаља - 1 евро = 43 рубље - у модернизацију војних фабрика. Руска влада је планирала да се у нова оружја уложи 20 трилиона рубаља.

За своје потребе СССР је својевремено направио око сто дивизиона С-300. данас у Русији је на бојевом дежурству остало мање од половине. То мало за тако огромну земљу.

С-400 је ефикаснији од С-300 више од два пута. Нови систем може да користи неколико типова ракета - од оних које је користио С-300 па до најновијих. Нови систем С-400 је високо компјутеризован. Домет му је 400 километара.

Тимом који је радио на стварању С-400 руководио је московски професор др Александар Алексејевич Лемански. Управо је он је конструисао антене за С-200 и С-300.

Конструктори и сарадници су посао завршили 1999, а онда је С-400 “Тријумф” пребачен на полигон. Руска армија је примила С-400 у наоружање у априлу 2007. Први дивизион С-400 стигао на бојево дежурство у место Електростаљ у Подмосковље, а тек у фебруару 2011. и други систем у место Дмитров.

Осим “Алмаза” у прављењу С-400 ангажовано више водећих војних фабрика међу којима су Московски конструкциони биро “Факел” затим Новосибирски научни институт мерних прибора, Конструкциони биро машиноградње из Санкт Петербурга и други. Иначе конструктор Лемански је умро од инфаркта у 72 години на ракетном полигону Капусти Јар у Астраханској области.

За квалитетну заштиту неба Русији је потребно најмање сто дивизиона С-400 и 50 система С-500, дакле укупно 150 комада тих моћних “ваздушних чувара” објаснио је Александар Храмчихин заменик директора московског Института политичких и војних анализа. Русија ће ове “небеске граничаре” продавати и другим земљама, савезницима или пријатељима.

Још модернији С-500 требало би да стигне 2015. Игор Ашурбејли копредседник експертног савета за руску ваздушно-космичку одбрану објаснио је да ће С-500 бити постављен у деловима Русије који би могли бити циљеви противничких ракета. Сада се размишља хоће ли С-500 бити на својим тегљачима или ће бити превожен другим транспортом. То је важно и због тога да би да се крије од погледа из космоса.

Конструктори и генерали кажу како ће С-500 бити технолошки 15 до 20 година испред конкурената. Нови систем су већ назвали “Тријумфатор”. За разлику од С-400 који има четири ракете С-500 ће их имати шест. Прављење С-500 финансира се из посебног фонда.У “Алмаз-Антеју” ради око две хиљаде стручњака. У велики посао укључени су и кооперанти из 19 руских градова.

Руски научници не скривају да већ раде и експерименте за поколења ракета које ће заменити С-500. Те ракете ће бити, не на земљи, већ у ваздуху. До 2020. руска армија ће добити 56 система С-400 и десет С-500. Те ракете ће бити не на земљи, већ у ваздуху.

Отрезнили их Ирак и Србија

Тим академика Бориса Буњкина добио је задатак од совјетског руководства на направи систем коме нема равног на свету. Циљ је био да ракетни систем може да руши циљеве на раздаљини од 400 километара и на 30 километара висине. Све је зауставила беспарица. После рата у Ираку руски генерали су опет поставили задатке пред своје конструкторе: да направе нови ПВО систем који ће пресретати крилате ракете, али и оне опасније балистичке. Русија је дефинитвно ушла у нови круг наоружавања после НАТО бомбардовања Србије.

“Тријумф” супериорнији

РАТ у Ираку показао је да амерички “патриот” тешко може да заустави чак и старе совјетске ракете средњег домета попут “скадова”. Војни експерти подсећају да су Американци 1991. за време акције “Бура у пустињи” “патриотима” срушили само 46 од 133 модернизованих ирачких “скадова”. За разлику од “патриота” руски С-400 може да руши не само високолетеће циљеве, него и оне који лете на десетак метара од земље. С-400 је ефикасан до 400 километара, а “патриот” до 30. С-400 може да руши и “невидљиве” летилице прављене по “стелт” технологији.