Замонашила се бивша жена Бориса Тадића

Веселинка Заставниковић, бивша жена актуелног предсједника Србије Бориса Тадића, замонашила се након пет година искушеничког тиховања у манастиру Пећка патријаршија, у Метохији. На монашењу је, по жељи патријарха српског господина Павла, под чијом је иначе јурисдикцијом ова светиња, Веселинка добила ново монашко име - Ирина. По патријарховом благослову, замонашио ју је владика липљански Теодосије, уз саслужење епископа диоклијског Јована и више српских монаха.
Током петогодишњег искушеничког периода, духовно и молитвено узрастајући, прошла је и кроз сва свакодневна манастирска послушања. У међувремену је посјетила највеће хришћанске светиње у Израелу, те постала хаџиница.
Они који добро познају данашњу монахињу Ирину, причају да им је више пута говорила да се ниједног тренутка није покајала што је отишла у манастир, те да је веома задовољна и срећна што је живот посветила Богу.
Када је са Веселинком, иначе новинарком, ступио у брак имао је 22 године. Због опозиционог политичког дјеловања, једном приликом су чак заједно завршили у затвору. Временом се љубав гасила, супружници су схватали да имају све мање заједничких интересовања и на крају се, 1996. године, растали. Послије развода, Веселинка се посветила духовном животу, постала је члан црквеног хора, а временом се нарочито зближила са сестринством у Пећкој патријаршији, гдје је открила драж молитвеног живота и пронашла духовни мир.
Борисова и Веселинкина "везаЋ без дјеце, потрајала је 16 година. Супружници су у то доба имали дугу косу и по београдским подрумима учествовали у стварању опозиционог, отвореног универзитета на којем су се окупљали интелектуалци, професори које је комунистички режим избацио с факултета. На запрепашћење добро ситуираних Тадића, Борис се оженио Веселинком и из удобног стана преселио се у изнајмљену гарсоњеру. Годину дана прије завршетка студија запослио се као колпортер, а Веселинка је правила и продавала крпене луткице како би преживјели.
Веселинка Заставниковић је отишла у манастир новембра 2002. године, са дужности шефа службе за односе са јавношћу у кабинету Богољуба Шијаковића, тадашњег министра вјера Савезне Републике Југославије.

Ништа о животу прије манастира

Веселинка се у манастиру углавном бави осликавањем икона и око животиња. Са лица ријетко скида прелијеп и блистав осмјех, али одбија да говори о свом животу прије манастира. Ту њену одлуку поштују и сви други у манастиру.