Нови „јарис” осваја Србију

Нови „тојота-јарис”, треће генерације, стигао је и код нас. У најзахтевнијем и најоптерећенијем „Б” сегменту аутомобила показао је да су све добре особине прве и друге генерације додатно надграђене, што се видело и на нашем тесту.

Споља је умногоме промењен, контуре више нису заобљене, већ благо „заломљене”. Пространим, широким угловима дефинисана каросерија, уз масивне бранике, има допадљив изглед. „Јарис” треће генерације, дужи десет, нижи два, уз међуосовинско растојање повећано за пет центиметра од претходника, наговештава већи унутрашњи простор. Облоге седишта су тање него у претходним верзијама, иако се то не осећа на удобности, као ни скраћивање висине. Потпун je нов дизајн ентеријера, са хоризонталном конзолом, где су сви инструменти иза управљача, а централног, мултимедијалног, стуба из прошлих модела више нема, већ је све у линији, па изгледа далеко убедљивије и квалитетније. Унутрашња пластика, као и све ручице делују богатије. Почевши од управљача и „звезде” опреме, новог „јариса”, мултимедијалног „тач-скрин” уређаја (са екраном од 6,1 инча), који, до сада, ни по којим основама није припадао овом сегменту аутомобила.  „Тач-скрин” нуди бројне функције „интернет”, „блутут” конекције, МП-3 плејер, камеру за паркирање, опционалну навигацију, могућност слања СМС-а.

Иако је градски ауто, „јарис” се може похвалити и повећањем капацитета пртљажника на 286 литара.          

У моторном простору ништа ново, јер су у „Тојоти” одлучили да  се добре ствари не мењају. Понуђена су три, већ виђена мотора,  уграђивана у претходне генерације и то, два бензинска и једна дизел агрегат: једнолитарски ВВТ-и,  1,33-литарски дуал ВВТ-и, као и 1,4 литарски Д-4Д, одлични дизел мотор, са којим су, неки примерци из прошлих генерација прошли већ и милион километара. Са петостепеним и шестостепеним мануелним мењачима, потрошња ових опробаних агрегата је, у комбинованој вожњи, минимална и креће се од 4,8 у једнолитарској троцилиндричној верзији до 5,4 литара за јачи бензински мотор. Права посластица је вожња дизел варијанте са свега 3,9 литара истестиране потрошње.    

За дугопругаше, којима градске трке нису приоритет, већ да се превезу што квалитетније и јефтиније од тачке „А” до тачке „Б”, дизелаш од 1.400 кубика је прави избор. 

Сама вожња у новом „јарису”, боље изолованом од прошлих генерација, биће пријатна, без обзира, на силне ударне рупе по нашим друмовима. Јер, побољшано вешање (напред „мекферсон” независно, а позади торзионо) и чврста, компактна, каросерија дају утисак да „пловите” без утицаја асфалта и наших путева.

Безбедност је врхунска уз модерне системе. Седам ваздушних јастука, потом АБС и ЕБД (АБС спречава блокирање точкова приликом кочења а ЕБД оптимизује кочиону силу на сваком точку засебно), БА(систем помоћи при кочењу), ВСЦ (систем контроле стабилности), ТРЦ (контрола проклизавања), ВИЛ (WIL)(седишта са заштитом од трзајне повреде врата), светло и звучни сигнал везивања појасева.

Једна од основних замерки је и релативно висока почетна цена за основни модел („сол” 1,33) 13.100 евра која у зависности од опреме иде чак до 16.540 евра за дизел „спорт” варијанту.

--------------------------------------------------------  

Техничке карактеристике: „тојота јарис 1,33 ВВТ-и”

Мотор:  четвороцилиндрични  ВВТ-и

Запремина: 1.329 цм³

Тип: ЕУ 5

Снага: 73 kw/99 кс

Моменат: 125 Nm при 4.000 обртаја/мин.

Макс. брзина: 175 км/час

Убрзање (од 0–100): 12,3 секунди

Потрошња: град 5,4 лит/5,1 лит. на отвореном/ на тесту око 6,5 лит. комбиновано

Резервоар: 42 литра

Емисија ЦО₂: 118–123 г/км