(Не)одржив пензијски систем

Како издвајања из буџета за пензије расту, Влада најављује ригорозну дисциплину у наплати доприноса. Управни одбор Фонда ПИО предлаже дугорочно решавање за мањак у пензијској каси.

За исплату пензија у овој години биће потрошене 502 милијарде динара, 35 милијарди више него 2010. године. Додатна средства била су неопходна за исплату три повишице и примања око 30.000 нових пензионера.

Оптимисти би рекли да је пензијска каса полупуна, песимисти да је полупразна, у сваком случају, после октобарске повишице, дотација државе у исплати пензија достигла је 47,4 одсто. Месечно је за ту исплату потребно више од 42 милијарде динара.

У ситуацији када милион и седамстопедесет хиљада људи ради, а милион и шесто хиљада прима пензију, драгоцени су сви извори за пуњење касе.

"Нема много извора поред доприноса и дотације државе, имамо још три важнија извора, то је такозвано пуњење од приватизације дивиденди и допринос који уплаћује фонд здравства за боловање и Национална служба за запошљавање", рекао је Иван Мимић, финансијски директор Фонда ПИО.
 

Смањен број акција

Од акција које Фонд има у двадесетак предузећа, на почетку кризе приход је био већи од 500 милиона динара, а ове године је тек три милиона.

По закону, од сваке приватизације у пензијски фонд одлазило је десет одсто средстава. Било је година када је, по том основу, Фонд приходовао и по седам милијарди динара. Финансијски директор Фонда каже да се сви приходи троше за пензије и да није остало новца ни на каквом посебном рачуну.

"Фонд нема право ни на какво задуживање, ни на какво пласирање средстава по готовинској основи, јер је такав закон о буџетском систему и он не предвиђа такву могућност", рекао је Мимић.

И када је седамдесетих година новца у Фонду било на претек, јер је на сваког пензионера било петоро запослених, он није могао да остане на рачуну,  а фонд је користио могућност да инвестира у центре за одмор и опоравак радника.

Баш у тој имовини, у Управном одбору Фонда виде решење за мањак у пензијској каси.

"Очекујемо да ће држава наћи решење како да рефундира та средства у пензијски фонд, али не да би та средстава ишла у потрошњу већ да би се на одређени начин капитализовала и дала могућност да се прерасте у инвестициони фонд у некој будућности", рекао је Милорад Мијатовић из Управног одбора Фонда ПИО.
 

Интересовање за имовину Фонда

Фонд је покренуо двадесетак тужби због намере да се приватизују бањски и рехабилитациони центри.

Судови су различито одлучивали, а последња одлука о Рехабилитационом центру Златар не иде у прилог Фонду, који најављује жалбу. На ту имовину, око су бациле и локалне власти.

"Огромно је интресовање стратешких патнера, инвеститора, али морам то по стоти пут да нагласим нико не жели тиме да се бави док се својинско-правне ствари не рашчисте", рекао је Славиша Пурић, председник Општине Нова Варош.

Осим додатних прихода, из Фонда предлажу и смањење сопствених расхода. Чак 52 милијарде динара годишње пензијски фонд уплати здравственом за оверу пензионерских књижица, а 16 милијарди за разне накнаде.

Све то, већина држава финансира из других извора. Предлог је и да осигурање пољопривредника постане добровољно, јер су они рекордери у неплаћању доприноса. Одговоре на своје предлоге, Фонд ПИО очекује од нове владе.