Сви за евро, али без решења

Берлин и Лондон сложни да треба спасити еврозону, али Британци то не желе да раде на немачки начин. Немачка сматра да чланице с неуредним финансијама треба да плаћају већи порез. Британци то виде као напад на срце своје привреде.

Европска дужничка криза довела је до смене влада у Италији и Грчкој, али и потврдила оданост евру. У Британији, која је остала верна фунти, дужничка криза је додатно повећала сумње према европској валути. Лондон и Берлин шаљу различите поруке за решење кризе.

Иако је чланица Уније, Британија не користи евро. Лондон страхује да би планови о јачој интеграцији зоне евра, оставили преосталих 10 чланица Уније по страни приликом доношења одлука.

Ни састанак у Берлину са немачком канцеларком није донео ништа ново. Обоје су за спас евра, али разлике постоје.

"Ми имамо своје мишљење и изнели смо га нашем госту. Земље еврозоне морају да имају више заједничке буџетске дисципилине. Сви заједно у Европској унији морају да врате поверење на финансијским тржиштима", изјавила је немачка канцеларка Ангела Меркел.

Ипак, начин решавања кризе јесте нешто око чега се тек треба договорити.

"Велика Британија, као и Немачка, жели да се криза реши. Наравно да се не слажемо око сваког аспекта европске политике", рекао је британски премијер Дејвид Камерон.

Меркелова жели реформу Лисабонског уговора која предвиђа опорезивање финансијских трансакција, као и да чланице с неуредним финансијама плаћају већи порез.

Британци то виде као напад на срце своје привреде, моћни финансијски центар у Лондону, којег настоје да одбране. Зато Камерон жели да своје суграђане заштити од тог закона.
 

Позив лидерима да хитно спроведу одлуке

Председник Европске централне банке Марио Драги позвао је лидере Европске уније да хитно спроведу одлуке и дају паре у фонд за спасавање финансијски угрожених чланица зоне евра.

"Докле се стигло са применом тих, договорених одлука? Потребна је хитна акција", истакао је Драги.

У земљама које су промениле премијере, ужурбано се ради. Нова грчка влада представила је парламенту амбициозан нацрт буџета. Идуће године предвиђа се драстично смањење државног дефицита за готово девет милијарди евра.

У Италији је и доњи дом парламента дао поверење новој влади, чиме је отворен пут за спровођење непходних реформи.

За сада се сви слажу једино да се не треба коцкати са судбином евра, али не и како да заједничкој валути врате стабилност.