Коста Чавошки: Пет Тадићевих радњи велеиздаје

 По мом суду, Бориса Тадића, председника Републике Србије, треба оптужити и осудити за кривично дело угрожавања територијалне целине државе, предвиђено чланом 307 Кривичног законика Републике Србије, који гласи:

„Ко силом или на други противуставан начин покуша да отцепи неки део територије Србије или да део те територије припоји другој држави, казниће се затвором од три до петнаест година.“

У својству председника Републике Србије Борис Тадић је усмено наложио Бориславу Стефановићу, свом дипломатском службенику, да води званичне преговоре са представницима владе самозване државе косметских Арбанаса, који су већ сада довели до де фацто признања ове самозване државе на територији и у оквиру међународно признатих граница Републике Србије. Поред низа противуставних споразума, Борислав Стефановић је усмено са представницима самозване косметске државе уговорио наплату царине на прелазима административне границе између Космета и остатка Србије и прихватио изглед царинског печата ове самозване државе. Историјски и међународноправно, царина је државни приход који се искључиво наплаћује за прелазак робе преко државне границе. То значи да је прихватањем царинског печата самозване косметске државе и наплате царине у њену корист, Борис Тадић на овај начин признао да је административна граница између Космета и остатка Србије међудржавна граница, а да је самозвана косметска држава права држава која има легитимно право да на својим државним границама наплаћује царину. Иначе, да је царина нешто што наш Устав и важећи закони допуштају и у границама Републике Србије, царина би се већ увелико наплаћивала на административној међи између Београда и Панчева на прилазу мосту преко Тамиша.

Друга Тадићева радња која представља угрожавање територијалне целине државе јесте његово званично признање и прихватање да ЕУЛЕX, као испостава једне стране организације (Европске уније), врши правосудну и полицијску надлежност на Косову и Метохији као интегралном делу Србије. Чак је његов министар полиције Ивица Дачић склопио писмени уговор са ЕУЛЕX-ом, који са становишта међународног права представља међународни уговор.

Трећа Тадићева радња којом се угрожава територијална целина државе јесте његов поверљив налог Статистичком заводу Републике Србије да на Косову и Метохији уопште не врши попис чак и оних становника (наших сународника у србским енклавама и на северу Косова) који би на то радо пристали, чиме је и јавно ставио до знања да Косово и Метохија нису више интегрални део Републике Србије.

Четврта Тадићева радња која је наговештена и већ делимично изведена јесте повлачење и укидање и последњих државних институција на Косову и Метохији тако што би се суд у Косовској Митровици интегрисао у косметски и ЕУЛЕX-ов правосудни систем и пресуђивао не по Уставу и законима Републике Србије него по Уставу и законима самозване косметске државе, а избори у четири општине на северу Косова обављали не по Уставу и изборним законима Републике Србије, него по Уставу и законима самозване косметске државе, како је то већ учињено у грачаничкој општини.

Пета Тадићева радња је поверљив налог Министарству унутрашњих послова да на Косову и Метохији не врши замену старих новим регистарским таблицама за моторна возила, како се то увелико чини у остатку Србије да би наше сународнике на Косову и Метохији присилио да прихвате регистарске таблице самозване косметске државе.

Све ове радње представљају биће добро познатог кривичног дела велеиздаје, које инкриминишу кривични закони скоро свих држава света. Но, како тог дела више нема у нашем Кривичном законику, поменуте радње Бориса Тадића треба подвести под кривично дело угрожавања територијалне целине, инкриминисано чланом 307 Кривичног законика, пошто нема никакве сумње да је овим радњама Тадић већ променио међународно признате јужне границе Републике Србије, тако да оне више нису на Проклетијама, него на Брњаку и код Мердара, где самозване косметске власти већ наплаћују државну царину. То је очигледно и противуставна и противзаконита промена државних граница Републике Србије, пошто се оне, сходно члану 8 ставу 2 Устава Републике Србије, могу променити само по поступку предвиђеном за промену Устава, који није ни покренут, а камоли спроведен.

Посебно упозоравам Тужилаштво да је посреди изузетно тешко кривично дело те да би требало захтевати најстрожу казну. Ово посебно због тога што се Борис Тадић, приликом ступања на дужност Председника Републике, сходно члану 114, ставу 3 Устава Републике Србије, заклео да ће „све своје снаге посветити очувању суверености и целине територије Републике Србије, укључујући и Косово и Метохију као њен саставни део, као и (…) поштовању и одбрани Устава и закона“. Надам се да ће тужилаштво и надлежни суд разабрати да је Тадић погазио ову своју заклетву да би историјски и судбински изузетно важан део наше државне територије ставио под власт наших државних и националних непријатеља.

Борислав Стефановић, познат и под псеудонимом Борко, извршио је кривично дело шпијунаже, тако што је 27. новембра и 5. децембра 2007. године, приликом приватних разговора са политичким саветником амбасаде САД у Београду, учинио доступним тој страној држави појединости акционог плана Владе Републике Србије, као одговор на могућно противуставно проглашење Косова и Метохије као самозване државе косметских Арбанаса, који је у том тренутку био највиша државна тајна. То је класична шпијунажа, која се у доба рата искључиво кажњава смрћу, а у време мира врло строгим затворским казнама. Доказ да је ово кривично дело извршено представља поверљива депеша број 07БЕЛГРАДЕ1632, коју је тадашњи амерички амбасадор у Београду Цамерун Мунтер упутио Стејт департменту. Ову депешу је иначе објавио Wикилеакс на свом wеб сите-у, и њена аутентичност никад није оспорена.

Поред овог тешког кривичног дела, Борислава Стефановића требало би оптужити и осудити због озбиљног кршења Устава, закона и правила на основу којих се воде дипломатски преговори и закључују међународни уговори. По међународном праву, државу могу без писменог пуномоћја представљати у иностранству и у њено име закључивати међународне уговоре само шеф државе и министар иностраних послова, док сви остали државни званичници и дипломатски службеници то могу чинити само на основу писменог овлашћења. Колико је то мени познато, Тадићев Борислав Стефановић, као преговарач у име Републике Србије у Бриселу, није се легитимисао никаквим писменим пуномоћјем, а закључује некакве усмене уговоре који обавезују Републику Србију као државу и уз то не подлежу потврди и ратификацији Народне Скупштине, сходно члану 99 тачки 4 Устава.

У Београду, 17. новембра 2011. године