Европа је нашла начин да одговори Ирану

Брисел уводи допунски пакет санкција према Исламској Републици. Договор о томе постигнут је на седници министара иностраних послова земаља-чланица ЕУ. Санкције се уводе против 180 иранских компанија и приватних лица. Међутим, не ради се о мерама усмереним против енергетског сектора и Централне банке Ирана.

Одлука о допунским санкцијама била је уведена 2 дана након напада иранских студената на амбасаду Велике Британије у Техерану. Дипломатски скандал који је уследио, повлачење амбасадора, не само Уједињене Краљевине, већ и Холандије, Француске и других земаља ЕУ довели су до појачане напетости у односима с Исламском Републиком. Приликом разматрања додатних санкција Лондон и Париз су инсистирали на најоштријој варијанти. Ипак, она није била реализована, истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ стручњак Института за познавање Истока РАН Владимир Сажин.

Дискутовало се о питању да се ова санкције примене на нафтну индустрију Ирана. У Европској заједници се нису сви сложили с тим. Иницијатор је била Француска, „за“ се залагала Енглеска. Земље као што је Грчка, на пример, која врло зависи од иранске нафте, наступиле су против тога. Треба рећи да су освајање британске абмасаде у уторак и практично раскид односа између Велике Британије и Ирана, мислим, имали утицаја на данашњу одлуку Европске уније пошто су практично сви чланови Европске уније оштро осудили Иран због овог акта.

Нови пакет санкција је усвојен скоро једногласно. Међутим, без обзира на то, многе земље ЕУ неће предузети потпуни раскид односа с Ираном, уверен је професор катедре за проучавање Истока МДИМО Сергеј Дружиловски:

Италија ни под којим условима неће повући свог амбасадора и неће правити било какве демарше. Зато што су многе земље, без обзира на све ове баханалије око нуклеарног програма превише испреплетене с иранским бизнисом. Није само нафта у питању. Тржиште Ирана је велико. Инвестиције у иранску економију доносе веома велику добит. Што се тиче санкција: да, Иран се заиста налази у тешкој ситуацији. Међутим, у Техерану сматрају да док се иранска нафта буде испоручивала на светска тржишта могу изаћи на крај са свим потешкоћама. И ја се с тим слажем. Економија земље је прилично развијена, Иран је обезбеђен и пољопривредним и индустријским производима. Они ће дуго трајати. Али, што је главно – Иран је четврто налазиште нафте у свету. И ако се уведу санкције на њену испоруку то ће се озбиљно одразити на Европу. Зато што либијске нафте нема, ирачке такође у суштини нема. Сама Саудовска Арабија не може све да подмири.

Пакет санкција који је одобрен у четвртак допунио је мере уведене од стране ЕУ. Такође, средином новембра су санкције према 11 иранских компанија увеле САД. Ове активности представљају реакцију ЕУ и САД на реферат, који је раније објавила ИАЕА. У њему се тврди да је до 2003. године ирански нуклеарни програм наводно био војног карактера. Одговарати у овом случају санкцијама на сумњиве податке није баш далековидо решење, уверен је Сергеј Дружиловски:

Што се тиче нуклеарног програма, већ сам више пута о томе говорио, он се тамо и не помиње. Може се говорити о прилично примитивним активностима на обогаћивању урана. Међутим, 3,5-4 хиљаде центрифуга – то је смешно. Сваки стручњак ће вам рећи да се никаква атомска бомба од тога у следећих 20 година не може направити.

Руски МИП је већ више пута истицао да „појачавање притиска санкција на Иран постаје скоро циљ само по себи“. Било је наглашено да ова дејства не воде само ка блокирању преговора о иранском нуклеарном програму, већ и ка војној ескалацији. Власти Исламске Републике су већ изјавиле да су спремне да се супротставе Западу свим средствима, и чак су започеле војну обуку у рејону Персијског залива. А јавно тужилаштво Немачке је у четвртак изјавило да води истрагу о „евентуалним плановима Ирана за наношење удара по војним објектима САД у СРН“.