Летонска демократија. Приручник за почетнике

Руски језик може постати државни у Летонији. Људи који говоре руски језик прикупили су потписе 10% земље за подршку свенародног референдума. На основу његових резултата у Устав осим летонског као други државни језик може бити уписан руски.

Сад је руски у Летонији језик мањине, без обзира на то што га говори скоро половина становника Републике. У току последњих година власти све више и више ограничавају права „мањине“. Најоштрије ограничење представља забрана наставе на руском у школама и на факултетима. Осим тога, у свим државним установама мора се говорити искључиво летонски. Управо зато су се присталице руског језика одлучиле на прикупљање потписа ради подршке референдума за промену статуса језика. Већ је прикупљено 180 хиљада потписа, а требало је само 150 хиљада, истиче један од лидера покрета „За матерњи језик“ Евгеније Осипов.

20 година је руски језик плански искључиван из свих сфера у држави. То  није праведно зато што га говори 40% становништва. У принципу, људи у Летонији боље разумеју руски него летонски. Већи део становника говори на руском и глупо је то што руски нема никакав статус. Чак и Финској где живи око 6% Швеђана шведски је други државни језик. Довољна је већ и победа у фази прикупљања потписа да би се питање руског језика могло поставити у европским инстанцама. То је правни доказ за то да у Летонији има много грађана који не желе да руски језик добије званични статус.

Прикупљање потписа се одвијало уз стално супротстављање власти. Оне су такође отворено критиковале иницијативу, изјављивале су да је прикупљање потписа бесмислено трошење новца из буџета. Међутим, пракса је показала да грађани нису равнодушни. У току последњих дана прикупљања потписа на стотине људи је чекало у реду како би подржали референдум. Даље ће нацрт исправки Устава бити предат председнику Летоније Андрису Берзиншу који је дужан да га преда парламенту на разматрање. Ако тамо буде одбијен, биће одржан референдум. Ту ће бити потребно добити 50% гласов бирача – то је 800 хиљада људи.

Међутим, не треба рачунати на успех: велики део становништва које говори на руском нема држављанство и право гласа. Ипак, референдум ће још једном показати, између осталог, структурама ЕУ, сву заоштреност проблема националних мањина у Летонији, рекао је за „Глас Русије“ председник Центра за правну помоћ сународницима „Москва-Руси“ Михаил Јофе.

То је протест против политичке ситуације у земљи у односу на становнике који говоре руски. Подржава га део становништва којем је досадила дискриминациона политика. Они желе промене. Нажалост, Сеим, у којем већину чине национално оптерећени политичари неће усвојити исправке. Одлука ће морати да се донесе на референдуму, где је потребно много више гласова – око 700-800 хиљада. Таква подршка у Летонији неће бити добијена.

Одржавање референдума, независно од резултата, представљаће озбиљан изазов светској јавности. Демократија у Летонији ипак постоји и чуће се оних 40% становништва чија права ограничавају власти. И чак уколико руски језик не буде стекао статус државног језика може се рачунати минимум на ублажавање језичке политике. А то значи да постоје реалне шансе да се у Летонији слободно говори руски, а да се притом не крши закон.