Траговима снежног леопарда

Најређа и најмистериознија мачка на свету – снежни леопард, или ирбис, под претњом је нестанка. Због недоступности местима у којима живи, малог броја и скривеног начина живота ова животиња скоро да није изучена. У Русији, на територији Јужног Сибира, на којој станује најсевернија група ирбиса, биће створен Центар за обнављање њихове популације, сличан резервату за одгој леопарда у Сочију.

Снежни леопард станује на територији 13 држава: Русије, Авганистана, Бурме, Бутана, Индије, Казахстана, Киргизије, Кине, Монголије, Непала, Пакистана, Таџикистана и Узбекистана. Тачан број популације ирбиса на планети се не зна, подаци варирају од 3 500 до 6 000 јединки, говори научни сарадник Сајано-Шушенског резервата у Јужном Сибиру Сергеј Истомов:

„Што се тиче имена „снежни леопард“ – оно није сасвим тачно. Ми, истраживачи, бисмо га назвали планински ирбис. Ирбис је старотуркијско име, преводи се као снежна мачка. И поред живота у суровим планинским условима, животиња не воли снег. За њега је снег висине од 30 центиметара и више немогућа средина за живот.“

Снежни леопард је необично грациозан. Слаб је, покретан, дуг више до два метра и има малу главу. Дужина репа је три четвртине дужине тела. Боја његовог крзна је загасито сива, са кружним и црним мрљама.

Раније се сматрало да територију Русије настањују око 120 ирбиса. Ипак последња експедиција „Траговима снежног леопарда“ под покровитељством Руског географског друштва је утврдила да у Русији има далеко мање ових грабљивца. Како би се пребројали, постављене су фото-замке – дигиталне камере које снимају на најмањи покрет, говори Сергеј Истомов:

„На територији Сајано-Шушенског резервата смо регистровали више од 15 ирбиса. За последње три године се родило шест младунаца, али после годину и по дана они одлазе, и нико не зна где. Код нас долазе звери са стране, али кроз неко време и они нестају. Главни задатак на данашњи дан је утврдити пут миграције снежног леопарда. То је потребно због очувања саме врсте. Јер ирбис је безбедан на територији резервата.“ 

Да би се изучили путеви миграције ирбиса „луталица“ руски научници планирају да догодине поставе сателитске огрлице на два примерка различитог пола. Први пут је слична огрлица, која омогућава праћење животиње преко сателита, стављена снежном лепарду у марту ове године. Али ирбис звани Монгол је сломио антену, трљајући се о стену, и огрлица је престала да шаље сигнал.

Научници желе да користе огрлице домаће производње и активно сарађују у усавршавању тог техничког средства са произвођачима. Страна техника се не користи због немогућности да издржи сибирске ниске температуре од минус четрдесет степени.

Центар за регенарацију популације снежних леопарда на југу Сибира ће бити створен до краја следеће године. Већ је изабрано место, а руски научници су увежбали технологију хватања ирбиса и методу одгоја младунаца у неслободи.