Чекајући повољније кредите

Иако су тим разговорима присуствовали представници крупног капитала, гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић је, индиректно, најавио да би од нове одлуке највећу корист могла да имају средња предузећа. 

Гувернер остаје при ставу да се ниво обавезне резерве за кредите не смањује, а да ли ће камате на кредите ипак бити снижене, знаће се после седнице Извршног одбора Народне банке Србије у понедељак, на којој би требало да се усвоји нова класификација банкарских биланса.

Милан Кнежевић из Асоцијације малих и средњих предузећа наводи да та предузећа на састанку нису била заступљена. Она, како каже, запошљавају 56 одсто укупно запослених и пуне буџет са 56,5 одсто.

"Не мислимо да ће мере донети било какав бољитак, јер се новим задуживањем не решавају проблеми који су довели до великог броја несолвентности и неликвидности", каже Кнежевић.

Док у мањим предузећима сматрају да је то био договор у корист великих, неки од банкара који су присуствали састанку сматрају да ће се одлука Извршног одбора НБС односити на фирме којима није проблем сам дуг, већ његова структура.

Реч је о предузећима са великим бројем краткорочних позајмица. На такве кредите банке би могле да смање издвајања за покриће ризика.

Наговештај појефтињења кредита долази у тренутку када је 80 одсто предузећа на граници неликвидности.

Део привредника и даље сматра да нема решења без пореског растерећења и реформе јавног сектора. Струка оцењује да је добро то што није постигнут договор око отварања повољне кредитне линије коју би са по 500 милиона евра финансирале банке и држава.

"Што се тиче државе, ако би се одрекла пола оних средстава које је у септембру позајмила за покривање дефицита, она ће тим пре морати да нађе нову позајмицу за 2012. годину. Та позајмица би могла бити проблем", сматра економиста Миладин Ковачевић.