Еврозона опет није спашена

У оквиру ЕУ ће бити под хитно формирана нова алијанса – буџетски савез, који ће обухватити 26 земаља-чланица ЕУ. При томе се прво планирало да ће не самиту у Бриселу 8.-9. децембра бити усвојена реформа ЕУ, али  гласање о неопходности политичких и економских промена није било једногласно. То је пружило експертима повод да тврде да је на помолу распад уније.

Реформу Лисабонског уговора су припремили Француска и Немачка. Оне су предлагале свим чланицама ЕУ да закључе нови споразум, који би предвидео механизам изласка или искључења неких земаља из заједничког економског простора, ограничено буџетско кредитовање држава  на 3 одсто бруто-домаћег производа и могућност економских санкција за нарушиоце. Претпостављало се да ће ту иницијативу подржати сви учесници: и 17 чланица еврозоне, и осталих 10 земаља, које имају формалну обавезу да се једном учлане. Велика Британија је одбила да прихвати те услове. Зато је требало променити план, створити нови буџетско-порески савез од 17 земаља еврозоне и 9 ван њених предела. Свакако,  Немачка и Француска нису задовољне ставом Велике Британије, мада је  њено одбијање било могуће предвидети.

Одржани самит се не сме сматрати  неуспешним. Буџетски пакт је већ сведочанство продора, - уверен је финансиста, генерални директор компаније Капитал Управљање активима Андреј Гриценко.

Мислим да је то више позитивно решење, него негативно. Нажалост, ЕУ се стварала на основи вала радости од успеха, многи документи тада нису били припремљени. То је у већој мери политичка унија него економски савез.   Зато је данас ситуација у ћор-сокаку. Многи економски закони реално не раде на територији неких држава.

Заиста, не би било право да се говори само о економским проблемима. У ЕУ су присутне и политичке несугласице. То је и негативан однос према евру од стране Велике Британије. Осим тога, 9 земаља, које нису чланице еврозоне, али су одобриле  идеју буџетског савеза, могу у нега  а да се не учлане – ако њихови парламенти не одобре ту иницијативу. Очигледна је нежеља неких земаља да раде заједно ради заједничке ствари.

Тржишта су песимистично реаговала на резултате самита. Котирање многих папира и фјучерса је пало. Агенција Moody’s  је смањила за 1 степен дугорочне рејтинге француских банкарских џинова. Раније је Standart & Poor’s запретила смањењем рејтинга 15 чланица еврозоне. И то у ризичној зони се нашао чак и лидер европске економије – Немачка због јаке зависности од финансијског стања партнера. Иначе, не вреди се оријентисати само на основи рејтинга, још у време кризе 2008. године је било доказано да је то доста сумњиви инструмент.

Поред буџетског споразума, будућност је за сада доста магловита, учесници самита ЕУ су усвојили и друге хитне мере ради спасавања евра.  Вероватно, рад на реформирању еврозоне неће на томе престати. Немачка и Француска ће се ипак потрудити да  се усвоји механизам искључења из ње – сматрају експерти. Тим пре што постоје потенцијални претенденти на ту процедуру, например, Грчка. Мада је таква вероватноћа веома слаба, барем данас.