Бечеј и чапље на Тиси

Бечеј, град у срцу Војводине, смештен је на средини нашег дела тока реке Тисе. Његово име се први пут спомиње 1091. године, али се назив односи на тврђаву и пристаниште на Тиси. Ово моћно утврђење је Карловачким миром срушено, а на тој територији никло је ново насеље – Бечеј у коме су Хабзбурговци образовали Потиску војну границу да би се заштитили од Турака. Тада се звао Шанац Бечеј, а од 1774. године, Стари Бечеј. У другој половини 19. века долази до развоја земљорадње, трговине, занатства и индустрије. Данас је Бечеј општина.

Бечеј је град лепих грађевина: зграда општине, техничке школе (некада је била једна од најстаријих основних скола у Војводини, саграђена 1703. године), гимназије (почела са радом 1925. године), кућа Богдана Дунђерског (у центру града), а ту су и православна црква посвећена светом великомученику Георгију (из 1858. године, иконе је радио Урош Предић) и католичка црква (из 1830. године, а слику „Успење Богородице”, на олтару, радио је чувени бечејски сликар Мор Тан), Еуфемијина капела, споменик Петру Првом Карађорђевићу и многе друге.

Највећа атракција Бечеја је свакако Тиса (настаје спајањем Црне и Беле Тисе), на чијим обалама може да се ужива у свако доба године. Највеће изненађење за туристе је „цветање” Тисе које се дешава средином јуна. Тих дана је њена површина прекривена милионима лептирића који са песковитог дна испливавају као ларве. Ово треба доживети, кажу они који су имали срећу да се затекну на реци у то доба године.

Иако Бечеј нема уређену плажу, могуће је бавити се риболовом, вожњом чамцима кроз криваје, канале и шетњама обалом или посматрањем птица. У Дубовачком риту је међународно станиште птица, посебно чапљи. Бечејски рибњак је за оне који не воле да се муче, али воле надалеко познат рибљи паприкаш. Ту је и „Бисерно острво”, где обавезно треба пробати чувени „крокан”, јединствено вино са географским пореклом.

Заштићена као споменик културе је Преводница у Бечеју. Налази се на споју канала Дунав–Тиса–Дунав са Тисом и прва је у Европи која је имала погон на струју коју је сама производила. Сматра се да је пројектована у Ајфеловом бироу, а Бечејци је популарно зову „Шлајз”. Хотел „Бела лађа” налази се на 800 метара од центра града, на обали реке. Ту је и спортско-рекреативни центар „Младост” у чијем саставу се налазе: спортска хала, отворени и затворени базени, теретана, трим кабинет, стрељана, сауна и отворени тениски терени и стадион фудбалског клуба „Бечеј”. У оквиру комплекса је и здравствени центар „Јодна бања” са изворима термалне воде, горански парк, шеталиште дуж Тисе са трим стазама погодним за припрему спортских екипа.

Бечеј је идеално место за развој ловног и спортског туризма. Овде је одржана и прва ватерполо утакмица.

Туристички комплекс „Фантаст” смештен је у источном делу Бачке, на 14 километара од Бечеја. Замак велепоседника Богдана Дунђерског осамдесетих година прошлог века претворен је у хотел „Фантаст”, а име је добио према чувеном пастуву галоперу. На простору од 65 хектара налазе се дворац, ергела, мали каштел, капела, парк и остали пратећи објекти. Лепотом се посебно истичу отворени базен и две монументалне капије од кованог гвожђа. Највећу вредност представља иконостас у капели који је осликао Урош Предић. Прави доживљај је чути занимљиве приче о породици Дунђерски, које причају туристички водичи.

Смештај се може пронаћи и у домаћинствима где се могу пробати и специјалитети овог краја.

У Бечеју обавезно треба посетити Градски музеј, Народну библиотеку или одгледати представу у Градском позоришту. Посебно задовољство је шетња градским парком или кејом дуж Тисе, и то у свако доба године.

Велики број ресторана, кафића и ноћних клубова чине посебну атмосферу овог града, а провод се дуго памти.