Рак чешће погађа мушкарце

Малигни тумори штитасте жлијезде чине око два одсто свих локација тумора у организму. Посљедњих десет година је примјећена повећана учесталост појаве малигних обољења највећег изолованог органа код човјека који лучи хормоне неопходне за раст, развој и регулацију метаболичких процеса - упозорило је Црногорско друштво за борбу против рака, поводом новембра, мјесеца посвећеног превенцији рака штитасте жлијезде.
У брошури Друштва се наводи да се у овој жлијезди најчешће јављају бенигни тумори, а само пет одсто свих чворова који се развију у њој, малигни су.
-Утврђено је да насљедна генска мутација има улогу у појави тумора. Други значајни фактор у настанку малигних тумора штитасте жлијезде је мутагени утицај јонизујућих зрачења - наводи се у брошури.
Сви малигни тумори штитњаче су подијељени у три групе: диферентовани, недиферентовани и медуларни карциноми. Папиларни карцином је најчешћи малигни тумор штитасте жлијезде и чини 60 до 80 одсто свих злоћудних тумора овог органа. Најчешће се јавља код жена, средње животне доби.
Тумори штитасте жлијезде се најчешће јављају у форми безболног нодуса или чвора. Иако се чвор у штитастој жлијезди релативно често јавља (код око 10 одсто популације), значај је у томе да, када се дијагностикује, побуђује сумњу на тумор. Ипак, упозорено је из Друштва, ријетко чвор представља малигни тумор. Зато је главна улога љекара да препозна чворове који су сумњиви на злоћудност, ради благовремене дијагнозе и лијечења.
Ризична група болесника са чвором у штитастој жлијезди су они који имају позитивну породичну анамнезу на карцином. Такође, особе раније зрачене у предјелу главе и грудног коша у знатном су ризику за оболијевање од рака штитњаче. Чвор код дјеце и младих знатно је чешће малигни, него код особа средње животне доби. И код особа старијих од 60 година, појава модуса побуђује сумњу на малигни тумор. Троструко већи ризик за појаву малигног чвора постоји код мушкараца, а чвор који споро расте и не боли, чешће је злоћудни. Појава промуклости код болесника са присутним нодусом треба да побуди сумњу на малигнитет, као и појава увећаних лимфатика једне стране врата. Појединачни нодус код младе мушке особе увијек побуђује сумњу на тумор.
-Прогностички фактори се израчунавају на основу пола, старости, величине тумора, инвазије капсуле жлијезде, присуства регионалних или удаљених метастаза, те хистолошког типа тумора - наводе у Друштву.
Детаљан клинички преглед пацијента чини 50 одсто дијагнозе, а допунска специфична испитивања подразумијевају одређивање нивоа хормона штитасте жлијезде у крви. Ултразвучни преглед врата даје податке о величини, облику, присуству чвора или цисте, њиховом броју, присуству калцификата, те појави увећаних лимфних жлијезда. У дијагностици коначну ријеч даје сцинтиграфија штитњаче.
Основно лијечење је хируршко и представља најуспјешнији метод терапије.
-Рационалан приступ појави нодуса у штитастој жлијезди, са стручним ускоспецијализованим процедурама, увелико доприноси раном откривању и успјешном лијечењу ове болести - констатују у Друштву за борбу против рака.