Тајна Милошевићевих личних забелешки

„Мистериозна“ смрт Слободана Милошевића у казамату Схевенингена изгледа да је заувек оставила дилему да ли је током неколико година тамновања водио лични дневник или припремао објављивање мемоара - без обзира на то што његови најближи сарадници тврде да о томе нема ни говора!? Чак појединци кажу да је био жестоки противник мемоара и да се по мало спрдао са личним забелешкама важних личности новије светске историје. Попут, рецимо, мемоара Била Клинтона и њему сличних.

Углавном, сви се слажу да, уколико Управа затвора није одмах по констатовању Милошевићеве смрти направила „ревизију“ његове писане заоставштине - комплетну личну документацију коју је сакупљао и користио за одбрану на суду у Хагу, преузела је његова породица. Мада, никоме није баш најјасније да ли је то преузео лично син Марко приликом преузимања тела или је то неким другим каналом касније предато породици.

Један од малобројних преосталих Милошевићевих блиских сарадника и после његовог свргавања са власти у Србији био је Урош Шуваковић. Врло је занимљиво његово виђење приче о томе да ли је Милошевић водио лични дневник у Схевенингену или белешке које би могле да се искористе за неке будуће мемоаре.

- Док је боравио у Хагу водили смо многобројне разговоре телефоном, посебно после почетка суђења. Присећам се сада да ми је једном приликом рекао дословце „можда ћу једнога дана нешто и написати“!? А да ли је нешто и написао, не знам. Није ми рекао, нити смо о томе икада после тога говорили. Били смо презаузети другим обавезама да му омогућимо што бољу одбрану на суду. Његов син је био у Хагу да преузме тело и вероватно је тада и узео све његове личне ствари - прича Шуваковић.

Издавачка кућа „Трећи миленијум“ недавно је одштампала три књиге које се тичу Милошевићевог боравка у Хагу, односно у притворској јединици Хашког суда у Схевенингену. Према речима власника ове куће Драгана Хаџи-Антића, иначе блиског пријатеља породице Милошевић, то су збирке писама подршке, које је скоро свакодневно Слободан Милошевић добијао из свих крајева света.

О томе да ли је водио лични дневник или припремао своје мемоаре Хаџи-Антић каже:
- Обиман материјал - документација из Хага и писма подршке постоје и она су и објављена. Да ли је он лично водио дневник или припремао мемоаре - мислим да није! Он је био презаузет припремама за одбрану на суду и касније суђењем. Знам да је добијао велики број писама, али једноставно физички није могао да стигне да икоме одговори. А писали су му разни о свему и свачему.

Писма су буквално стизала из целога света, а писали су му о борби против глобалног светског поретка, док су му из Србије стизала уредно писма о стању у његовој партији, о проблемима у земљи, о тешком животу... Тако су и настале три књиге које је моја издавачка кућа урадила у сарадњи са „Слободом“.
Један од оних који су најчешће сусретали Слободана Милошевића од првог дана боравка у притворској јединици у Схевенингену био је познати београдски адвокат Драгослав Огњановић.

- Одговорно тврдим да, колико је мени познато, а имао сам небројено сусрета и разговора са Милошевићем, није водио никакав дневник, нити припремао објављивање мемоара. Водио је само радне забелешке. Бележио је само оно што му је било потребно ради одбране на суду и на томе је доста радио. Колико је мени познато, то је све предато породици.

Огњановић тврди да је Милошевић био велики противник мемоара.
- Био је против тога да политичари касније објављују своје мемоаре, мада и да је хтео, његов радни дан је био толико попуњен да ни физички не би могао да издржи, поготово не да пише. Са друге стране, био је веома емотивно растрзан, без посета најближих чланова породице, кад му је била расута по белом свету и против којих су вођени судски поступци. Једноставно, и да је хтео, уопште није био ни психички ни физички спреман за тако нешто - закључује Огњановић.

Уопште нема разлога да се не верује Милошевићевим најближим сарадницима да није водио дневник, нити припремао неку мемоарску грађу. Ако је то „кришом од свих“ и радио, онда за то једино може знати Управа затвора у Схевенингену, која је и прва „направила преметачину“ покојникових ствари!? Тек касније, обимна лична документација предата је породици, како тврде наши саговорници. Али, исто тако, убеђени смо да је преживео суђење, сигурно би једнога дана јавности понудио своје виђење новије политичке историје Балкана! Баш како је и рекао у једном телефонском разговору Урошу Шуваковићу: „Можда ћу једнога дана нешто и написати...“.

И МАРИНЦИ ЖРТВЕ БИОЛОШКИХ ЕКСПЕРИМЕНАТА!?

У књизи бројних писама које је Милошевић добијао током тамновања у Схевенингену, посебно се издваја оно које му је лично послао један амерички маринац, који је учествовао у војним операцијама на тлу бивше Југославије.
Он је у писму тврдио да је читава област током војних дејстава била у ствари експериментални полигон за испробавања разних врста оружја, посебно биолошких, чије ће се последице осећати деценијама у будућности! Његов разлог обраћања Милошевићу је чињеница да су и они, као амерички војници, такође били жртве тих експеримената и чије ће последице свако од њих понаособ тек здравствено осетити.

ГДЕ ПОРОДИЦА ЧУВА ДОКУМЕНТАЦИЈУ?

Постоје две верзије где се тренутно налази обимна лична документација Слободана Милошевића. Наши саговорници се слажу да ју је преузела његова породица, али нико не зна где се она тренутно налази. Према једној верзији, њу је преузео Марко и она је са њим негде у белом свету. Највероватније у Москви. Према другој верзији, она се налази тамо где је и сахрањен Слободан Милошевић. У породичној кући у Пожаревцу.