Документи, истина, чињенице, факти...
Савез логораша Републике Српске неће учествовати у било којим активностима везано за рад или учешће у раду комисије коју је формирао Савјет министара Босне и Херцеговине на основу одлуке Парламентарне скупштине БиХ.
РЕПУБЛИКА СРПСКА
САВЕЗ ЛОГОРАША
Број: 96-06/06
Дана: 01. 06. 2006. године
Савез логораша Републике Српске неће учествовати у било којим активностима везано за рад или учешће у раду комисије коју је формирао Савјет министара Босне и Херцеговине на основу одлуке Парламентарне скупштине БиХ.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Заједно са Удружењем породица погинулих и несталих цивила Сарајевско-романијске регије, чији је предсједник Милан Мандић – Градска организација логораша Српско Сарајево, чији је предсједник Славко Јовичић - је, поштујући само уставну и законску процедуру урадила сљедеће:
24. фебруара 2004. године, ове двије организације су путем овлаштеног заступника Славка Јовичића пред Уставним судом БиХ, односно комисијом за људска права тог суда - покренули иницијативу да се утврди истина о страдању Срба на подручју Сарајева, које је у току рата било под контролом муслиманског политичког и војног врха. У том захтјеву је поднесена 71 апелација за нестала лица за чију се судбину ни до данас ништа не зна.
Цијели предмет – страдање и нестанак Срба у Сарајеву је 21. маја исте, 2004. године допуњен са 39 нових апелација и достављен је комисији за људска права Уставног суда БиХ.
Као што је познато – на својој пленарној сједници, која је одржана 27. маја 2005. године – Уставни суд БиХ је донио коначну, обавезујућу и извршну одлуку којом је обавезао Владу Федерације БиХ да путем своје надлежне комисије за тражење несталих, у року од 30 дана по пријему ове одлуке, одговори на све захтјеве апеланата како би се судбина несталих Срба у Сарајеву ђелимично разријешила.
Треба напоменути да је Уставни суд БиХ одбио захтјеве подносиоца апелациа које су се углавном односиле на до сада непознату судбину страдања логораша у бројним сарајевским казаматима смрти. Заступник подносилаца апелација пред Уставним судом БиХ Славко Јовичић је прихватио такву одлуку Уставног суда јер је потпуно био свјестан да у подношењу апелација за страдање и нестанак логораша у Сатрајеву није било могуће у потпуности испоштовати правну процедуру. Разлози су сасвим јасни и за заступника апеланата разумљиви. Наиме, сваки нестанак лица је могао да пријави најближи сродник по првој побочној линији сродства (мајка, отац, брат, сестра или дијете), што у конкретном случају нестанака и страдања логораш и није било могуће, јер је у моменту подношења апелација заступник апеланата располагао само са именима несталих логораша у вихору рата у БиХ.
С обзиром да се Влада Федерације БиХ, свјесно вршећи опструкције највише судске инстанце ове земље, оглушила о коначну, обавезујућу и извршну одлуку Уставног суда БиХ и да у предвиђеном року није одговорила апелантима на захтјеве из поднесених апелација – заступник подносилаца апелација Славко Јовичић је у име оштећених поново 18. јануара 2006. године, поднио нови захтјев Уставном суду БиХ, односно комисији за људска права тог органа у којем је тражио:
- да Уставни суд БиХ, узимајући у обзир све напријед изнесене чињенице у својој новој одлуци нареди Влади Федерације да се формира комисија која ће се искључиво бавити истраживањем и утврђивањем страдања и нестанка свих лица српске националности на подручју Сарајева , које је у току рата било под контролом муслиманског политичког и војног руководства.
По овом захтјеву Уставни суд БиХ још није засиједао, а самим тиме се није и изјаснио на околности које је у свом захтјеву од 18. јануара 2006. године поднио заступник оштећених породица.
Из свих горе поменутих чињеница, сасвим је видљиво да су за неиспуњавање одлуке Уставног суда БиХ од 27. маја 2005. године – најодговорнији предсједник Владе Федерације БиХ Ахмет Хаџипашић и предсједник Федералне комисије за тражење несталих Амор Машовић.
Након тога, заступник породица оштећених и несталих Срба у Сарајеву поднио је 20. 04. 2006. године ПРИЈАВУ Тужилаштву Босне и Херцеговине против одговорних лица Ахмета Хаџипашића и Амора Машовића због свјесног одбијања извршења одлуке Уставног суда БиХ.
Из свих наведених чињеница сасвим је јасно да су двије невладине организације из Источног Сарајева, поштујући правну и једино исправну процедуру, све учиниле да се коначно утврди истина о страдању Срба на подручју Сарајева.
У међувремену су се десиле многе политичке ствари око овог хуманог и правног питања и Удружење породица погинулих и несталих Сарајевско- романијске регије и Градаска организације логораша Српско Сарајево – неће никако учествовати у тој политичкој рашомонијади. Потпуно смо свјесни да се парламентарне комисије формирају ‘’кад се ништа неће утврдити’’, а поготово одбијамо сваку комисију која би имала сасвим друкчији мандат од наших захтјева који су поднесени Уставном суду БиХ.
Треба напоменути да је Савез логораша Републике Српске била прва организација која је подржала оснивање комисије за испитивање страдања Бошњака у Сребреници, па и оснивање комисије за испитивање судбине несталог господина Авде Палића, мада нисмо били задовољни са мандатом рада тих комисија. Наш превасходни циљ је да се утврди истина о страдању свих лица у БиХ, без обзира на националну припадност.
На крају, понављамо наше ставове од којих нећемо одустати:
- Ове двије организације неће учествовати у било каквим активностима везано за рад новоосноване комисије од стране Савјета министара БиХ, чији је мандат утврђивање истине о страдању Бошњака, Срба, Хрвата, Јевреја, Рома и свих других у Сарајеву.
- Ове двије организације које су прве и једине, поштујући правну процедуру покренуле поступак пред Уставним судом БиХ ће сачекати нову одлуку те највише судске истанце и понашаће се у складу са одлуком Уставног суда БиХ.
- Од ОХР-а ћемо тражити да у случају нових опструкција федералних власти – наметне одлуку да се формира комисија за испитивање страдања Срба у Сарајеву, као што су то урадили у случају Сребренице и у случају нестанка гоисподина Авде Палића.
- Од уставног суда БиХ захтијеваћемо да испоштују наше захтјеве, јер је Уставни суд БиХ дужан да прати извршење и реализацију својих одлука.
НАПОМЕНА:
(Факти)
25. 11. 2007. године.
Горе поменути текст све говори! Дакле, сасвим је видљиво колико је једино Савез логораша Републике Српске био управу када је тачно знао да ће Комисија за испитивање страдања Бошњака, Срба, Хрвата, Јевреја, Рома и осталих у Сарајеву – доживјети потпуни крах. Наведена комисија је потрошила велике паре иако није утврдила ништа, иако готово и није почела да се озбиљно бави задатим послом. Заправо, комисија се бавила сама са собом и наравно да је резултат њеног “рада” раван нули! Зато су криви тадашњи политичари који су својим катастрофалним политичким одлукама и учествовали у цијелој тој рашомонијади! Једном ријчју, ради се о огромној срамоти!
- Извор
- Општина Вишеград
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Живимо у времену када аутомобил одавно више није само средство за превоз, већ и саставни део свакодневног животног стила. Због тога је одржавање аутомобила једнако важно као и одржавање...
Када се говори о осигурању аутомобила, већина возача одмах помисли на обавезно осигурање од аутоодговорности. Међутим, оно покрива само штету причињену трећим лицима, док штета на сопственом возилу остаје...
Искористите последњи талас лепих и топлих дана како бисте средили гаражу за зиму која нам полако куца на врата. Унапређивање и поспремање гараже може помоћи да заштитите ваше алате,...
Вероватно на свом паметном телефону читате ово. По први пут у 2016.години претрага паметних телефона је надмашила претрагу на десктопу. И возила на бензин и електрична возила ćе доживети...
Градови у Србији, Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Ваљево као и многи други, већ годинама имају проблем са паркирањем. Наћи слободно место за парк...
Путовања по летњим вруц́инама могу да буду веома напорна и непријатна. Већина људи обожава топло време и воли да путује лети, али све има своје границе. Ако температуре постану...
Остале новости из рубрике »
















