Уз гасовод Руси нуде и милијарду евра за НИС

БЕОГРАД - „Гаспромњефт“, ћерка фирма руског гасног гиганта „Гаспрома“, нуди улагање од око милијарду евра у Нафтну индустрију Србије ако Србија прихвати међудржавни Споразум о сарадњи у области нафте и гаса између Србије и Русије. Рок за одговор Русији истиче 25. децембра јер ће се тада дефинитивно одредити правац проласка гасовода „Јужни поток“, из Бугарске до Италије, кроз или изван Србије.

Демократска странка и Демократска странка Србије подржавају Споразум, док су против неке мање партије из владајуће коалиције, па би одговор требало да буде позитиван, али нико од званичника досад није ништа саопштио. Русија не тражи да до уторка Србија одговори на све детаље Споразума или да дефинише своје захтеве, већ само да начелно одговори на комплетну понуду. Да ли ће се на потписивању Споразума о гасоводу 18. јануара у Софији поред Владимира Путина, председника Руске Федерације, и представника Грчке и Бугарске наћи српски премијер или председник остаје да се види.

Нацрт споразума, који је Александар Алексејев, руски амбасадор у Београду, предао Александру Поповићу, министру енергетике, предвиђа формирање три фирме односно две - за градњу и газдовање делом гасовода „Јужни поток“ који пролази кроз Србију, за управљање складиштима гасом, као и власништво над НИС-ом, све у проценту 51-49 за баћушке. Укупна улагања у руско-српску енергетску сарадњу неће бити део Споразума, али ће стојати одредба - „уложиће се колико буде потребно да се изгради гасовод, складиште и модернизује НИС“. Ако се погледа да Руси нуде за НИС милијарду евра, да би градња гасовода могла да кошта од 600 милиона евра до милијарду, као и да је за завршетак складишта гаса Банатски Двор потребно за почетак 50 милиона, долази се до цифре од око две милијарде директних инвестиција.

Власник 51 одсто НИС постала би ћерка фирма „Гаспрома“, „Гаспромњефт“, уз обавезу улагања у модернизацију домаће нафтне компаније. Како ће предложена цифра од милијарду евра бити подељена - колико ће завршити у буџету, а колико у постројењима НИС-а биће накнадно утврђено. Две фирме за управљање гасоводом и складиштима гаса биле би формиране између „Гаспрома“ и „Србијагаса“. Зарада од транзита биће дељена у складу са власништвом фирми 51-49. Засад је сигурно да ће бити завршено подземно складиште гаса Банатски Двор, а нове пројекте могла би да предложи српска страна.

Траса гасовода оно што занима многе државе на Балкану још није утврђена, али је сигурно да ће гасовод из Русије доћи до Бугарске и да ће један крак завршити у Грчкој. Ако Србија пристане мање-више је сигурно да ће гасовод из Србије проћи кроз Босну и Херцеговину, односно Републику Српску. Како ће се из Босне траса даље кретати остаје да се види. Варијанта која је највероватнија је до хрватске луке Плоче, па преко Јадранског мора у Италију, али помиње се и опција да гасовод од Бањалуке прође кроз Лику, односно део Хрватске, насељен Србима и поново до мора и Италије.

Крак гасовода до Грчке могао би да прође преко Србије, али и директно до ове земље. Овај правац би се ту и завршио и био би намењен снабдевању Грчке. Иначе укупан капацитет „Јужног потока“ требало би да буде око 30 милијарди кубика плавог енергента. По 3-4 милијарде остајало би у Бугарској и Грчкој, 20 би морало да оде у Италију, што значи да би Србија добила око 4-5 милијарди кубика. И уз повећање потрошње у Србији наредних година ова количина оставља могућност и за евентуалну градњу електрана за производњу струје или других капацитета који користе гас као сировину.

ПРИЛИКА КОЈА СЕ НЕ ПРОПУШТА

Драган Недељковић, доајен енергетског новинарства и уредник сајта Енергопортал, каже да се оваква прилика не пропушта. „Инсистирање на тендеру за НИС или скупштинској расправи о овој понуди изгледа помало неозбиљно. Реч је о понуди енергетске силе са којом сарађују сви, па и западне земље, и што је најважније Србија би на овај начин решила много проблема у енергетици у наредних педесетак година“, наглашава он и додаје да договор са Русијом никако не треба гледати као окретање Србије овој земљи јер се то, на пример, није рекло за Немачку када је договорила градњу гасовода испод Северног мора.

„ГАСПРОМ“ УЛАЖЕ МИЛИЈАРДЕ

„Гаспром“ је објавио планове развоја нових испорука потенцијалним инвеститорима у Јапану, а висина планираних расхода у том правцу износи 2,44 трилиона рубаља, односно 99 милијарди долара, саопштила је агенција Блумберг, преноси Тањуг. Према подацима „Гаспрома“, у источном Сибиру би до 2030. године била неопходна изградња 9.000 километара гасовода и скоро 1.300 бушотина, са којима би руски гасни монополиста могао да се учврсти на кинеском и јапанском тржишту. Укупне резерве гаса у источном Сибиру и на Сахалину „Гаспром“ процењује на седам трилиона кубних метара. До 2030. године у овој регији, како се процењује, произвешће се око 162 милијарде кубних метара гаса.