Из ината постао „Супермен"

Ужичанин Милован Милутиновић је имао тешко дјетињство. Као дванаестогодишњак, каже, данима је био без хљеба, у седамнаестој години је, бјежећи од сурове животне истине, спавао са овцама, а у својој деветнаестој, када је дошло време за регрутацију, тежио је једва 49 килограма. Деформисан, неухрањен, проглашен је привремено неспособним за војску. Тада се нешто преломило у њему. Из ината је постао – супер човјек "Супермен". Љетос је, иако ускоро пуни шездесет година, у једном дану постигао два рекорда за Гиниса: носио је прво два џака под пазухом у трци на 100 метара, и остварио незваничан свјетски рекорд од 29,11 секунди, а онда на себе натоварио четири џака цемента и тих 100 метара, истина, ходом, прешао за – мање од минута!
- Има у свијету много јачих људи од мене, али не вјерујем да неко може да у шездесетој години живота трчи са оволиким теретом, и још обори свјетски рекорд једног младог Американца који је до сада износио 30 секунди. И нећу се зауставити на томе. Жестоко тренирам како бих 24. септембра 2008. године на тргу у Ужицу, пред 20.000 својих суграђана, са два џака цемента Фабрике „ТитанЋ из Косјерића под пазухом трчао 100 метара испод 25 секунди. А мислим да ћу истрчати 5.000 метара испод 15 минута, и послаћу молбу у Пекинг да трчим на Олимпијади - задовољно ће Милован Милутиновић.
Шта се то преломило у животу овог Ужичанина који данас у приземљу породичне куће у ужичком насељу Церовића брдо има сопствену, веома модерну теретану, и кроз чији је Боди билдинг клуб и Карате клуб „СуперменЋ прошло скоро 10.000 полазника, од дјеце предшколског узраста до одраслих, па и љекара, правника, економиста, професора и других професија. Шта га је натјерало да од себе створи истинског супермена, носилац је црног појаса трећи дан, а од својих такмичара свјетске прваке и побједнике на међународним такмичењима и националним првенствима?
- Било нас је седморо дјеце, а отац алкохоличар. Нема хљеба за све, а и оно што има, мајка је заклапала од нас. И баш та регрутација ме опаметила. Окренуо сам се физичким активностима, и то у трајању од 16 сати дневно. Када сам почео да се бавим боди билдингом, људи ми кажу: немој то, баци то, у тридесетој ће ти висити мишићи, а у четрдесетој ћеш умријети. И све те „невјерне ТомеЋ сам демантовао. Радом и упорношћу, слушајући само своје тијело. Ја не знам каквог је шмека ракија, никада нијесам пробао цигарету, а само једном, на повратку из војске 1969. године, попио сам пола флаше пива. И зато се и у овим годинама осјећам као младић, а од војничких дана нијесам био код љекара нити имам свој картон у Дому здравља.
Резултат за Гиниса који је Милован Милутиновић постигао прошлог љета превазилази људске могућности. Остварио га је на Златибору у присуству пријатеља, чланова карате клуба и боди билдинг клуба „СуперменЋ, али и у присуству једног броја туриста, иако он бар за сада, због процедуре, неће ући у Гинисову књигу рекорда. Ипак, пожалио се Милован, за овај рекорд чуло се у Њемачкој, Норвешкој и другим земљама гдје се на ТВ врти ДВД са том необичном трком на 100 метара, а безмало ни један домаћи медиј није се за то заинтересовао, иако их је све уредно обавијестио. А извјештавање о томе, сматра он, било би подстрек и имало би важан едукативни значај за сву дјецу.
- Мој отац је умро у шездесетој, оронуо и са два штапа, а ја сам у тим годинама здрав као младић. За 40 година подигао сам четири милиона килограма терета. И то је оно што треба показати дјеци. Спреман сам да кренем од школе до школе да на личном примјеру покажем ђацима како се чува здравље, формира лијепо тијело и живи здравим животом. Не требају ми паре, ја нијесам материјалиста, хоћу само свој начин живота да пренесем на друге. Да уђем у све школе и да кажем: погледајте како изгледа човјек од 60 година који се бавио спортом и физичким активностима и чији су вршњаци дједе у правом смислу. И да им кажем како да живе и којим спортом да се баве да би очували здравље. Да спашавамо ову жгољаву и искривљену нацију. У Њемачкој, гдје су, у Хановеру, моји каратисти љетос освојили 11 медаља, фасцинирани су овом причом, али у Србији нису. Овдје влада мржња међу људима, и овдје дефинитивно смета туђи успјех.

Основ здрава храна

Милован Милутиновић сматра да је здрава храна основ живота, а да је боди билдинг база и основа свих спортова, те да ни један спортиста не може постићи врхунски резултат без вјежбања на справама. Други важан базни спорт, по њему је - карате. Спортска дисциплина којом се бави 120 милиона људи, а која и поред тога није у олимпијском програму. Његови такмичари су до сада, како напомиње, освојили на разним такмичењима 470 медаља, а има Милован Милутиновић и свој мото који гласи: Здрав човјек има милион идеја, а болестан само једну – да оздрави. На крају он поручује:
Ако би се мјерио мој радни дан, онда сам ја остварио 80 година радног стажа. И опет сам расположен. Насмијан. Спреман да помогнем. Ја волим дјецу, јер лично нијесам имао дјетињство. До своје петнаесте године нијесам знао шта је чоколада. Зато, када вјежбам са дјецом, стално имам на уму да их учим и каратеу и карактеру. Па, људи, окренимо се сви томе. Због будућности.