СПЦ слави светог Василија Великог и почетак Нове године

Српска, Руска, Грузијска православна црква, Јерусалимска патријаршија и Света Гора, које вријеме својих празника одређују према Јулијанском календару, припремају се за сутрашње празнично бдење и дочек 2008. године.

Према Јулијанском календару, којег је задржала још и Руска православна црква, првог дана нове године обиљежавају се и два велика хришћанска празника - Обрезање Исуса Христа и свети Василије Велики који се помињу на предпразничним вечерњим службама и на литургијама на сам дан празника.

Дан Обрезања Господа Исуса Христа слави се, дакле, 1. јануара по Јулијанском календару, односно 14. јануара по Грегоријанском календару и један је од Господњих празника којим је објашњена суштина хришћанске вјере и страдања Христовог.

Овим чином, како каже Свето писмо, Исус Христос преузео је на себе гријехе људског рода, а чин обрезања се сматра знаком очишћења од прародитељског гријеха.

Према запису владике Николаја Велимировића, "Христос је на себе примио људско тијело... и поднио бол за гријех одређен".

На овај дан, у свим храмовима СПЦ, служи се литургија Светог Василија Великог чији помен Црква такође слави првог дана Јулијанске Нове године.

Према историјском предању и предању цркве, Свети Василије се упокојио 379. године, у 50. години. Живио је у вријеме цара Константина који је озваничио слободу исповједања хришћанске вере.

Василијева служба коју је написао сам светитељ, служи се, према канону СПЦ, 10 пута годишње - 1. јануара, уочи Божића и Богојављења, у све нједеље Великог часног поста (осим Цвјетне недјеље), на Велики Четвртак и Велику Суботу.

Сачувана су многа богословска и апологетска дијела Светог Василија кога СПЦ слави и 12. фебруара (30. јануара по Јулијанском календару) - на празник Света три јерарха. Јулијански 1. јануар у нашем народу је познат и као Васиљевдан, Мали Божић и Српска нова година.

Многи обичаји и обреди везани су за Мали Божић који се сматра завршетком божићних светковина.

У неким крајевима Херцеговине сачуван је обичај спаљивања остатка бадњака, а у многим српским крајевима меси се обредни хљеб или Василица. Овај празнични дан обиљежен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ као "заповједни" празник.