Референдум, па отцјепљење

Закључци Главног одбора СНСД-а да би при разговорима о уставним промјенама уз федерализацију БиХ, федералне јединице имале и право на отцјепљење, поједини политичари из РС сматрају природним и непотрошивим, референдумским питањем, те да се све треба радити у оквиру "Дејтона".

Петар Ђокић, предсједник СП, каже да ће његова странка ускоро заузети став о уставним промјенама у БиХ, те да је у току израда платформе, која ће представљати коректан приступ СП овом питању.

- Никада Устав нисмо схватали као производ жеља, него израз реалних могућности у којима се налази БиХ и у којима живе грађани ове државе. У БиХ, 13 година након рата имамо видан осјећај подијељености, кога карактеришу сви досадашњи избори, када се гледа начин гласања и ко за кога гласа, што иде у прилог чињеници да у БиХ трајну категорију представљају дејтонске структуре, а то су ентитети - рекао је Ђокић.

СП сматра да треба побољшавати оне дијелове Устава који ће државу БиХ направити ефикаснијом у корист својих грађана.

- Право на отцјепљење у уставној теорије је природно и непотрошиво право сваког конститутивног народа и такво право у себи треба да има и Устав БиХ, као и устави ентитета - истакао је Ђокић

Михајло Михајлица, предсједник СРС РС, сматра да се о уставним промјенама у НСРС треба усвојити оквирни документ, на приједлог предсједника РС, а не да свака странка наступа са својим мишљењем о уставним промјенама.

- О тако важном политичком питању требало би и овдје постићи консензус, као што су хрватски политички фактори у БиХ постигли консензус - рекао је Михајлица и додао да би такав докуменат био обавезујући за све који би и у будућности водили разговоре о уставним промјенама без обзира о коме би персонално била ријеч.

Михајлица сматра да би при промјенама Устава референдумским питањем требало послушати грађане, а резултати референдума да би били обавезујући за посланике у НСРС.

- Ми имамо још радикалније ставове него што је став СНСД-а и других политичких партија, али ми желимо став РС који ће бити производ воље грађана РС и да се у уставне промјене уђе с договореним ставовима српских политичких партија - прецизирао је Михајлица.

Бранислав Бореновић, посланик ПДП-а у НСРС, казао је да је за ПДП основа о којој ће разговарати о евентуалним уставним промјенама Дејтонски мировни споразум, те да било каква расправа о неком новом моделу може бити само једна врста авантуре с непредвидивим посљедицама.

- Требамо бити опрезни и у овом моменту ићи с одређеним рјешењима која су прихватљива за све на бази Дејтонског мировног споразума и онога што је било постигнуто у априлском пакету, а све остало је нешто што ће бити јако тешко имплементирати - рекао је Бореновић и додао да било какав модел који би одступио од Дејтонског споразума није добар и да неће довести до рјешења.

Он је истакао да би било добро да у некој фази могућих разговора о промјени Устава треба водити рачуна да се они обављају између домаћих политичара уз минималну присуство међународних посредника.

Мухарем Мурселовић, посланик СБиХ у НСРС, каже да је већ познат став СНСД-а о федерализацији ФБиХ, а из ранијег искуства да је познато да су федералне јединице имале праве на отцјепљење.

- Не вјерујем да ће то од Бошњака и Хрвата добити подршку. То је на неки начин прављење планова који објективно не могу проћи, који ће само отежати рад на уставним промјенама и блокирати их - истакао је Мурселовић.

Мурселовић је рекао да му још увијек није познато, као ни другима, шта Хрвати траже федерализацијом, јер се још увијек нису изјаснили о својим жељама, али сумња да ће се одрећи Посавине