Најезда канибала

Крајем маја свет је обишла стравична прича о серијском убици и канибалу, 56-годишњем Џангу Јонгмингу. Полиција је ухапсила канибала, чије су жртве двадесетак младих људи. Затим се цео свет најежио када је постало познато како се канадски порноглумац и канибал из Монреала Лука Роко Мањота обрачунао са својим љубавником Лин Ђуном.

У Мајамију је полиција убила канибала Рубија Јуџина, када је почео да једе лице своје жртве - бескућника Роналда Попо. Русију је 2011. године потресла информација о 21-годишњем кувару Ивану Л. из Мурманска, који се упознао са младићем преко интернет социјалне мреже. Кулинар – канибал је убио младића на првом састанку, раскомадао тело и снимио видео упутство за припремање јела из људског меса. Због учесталих случаја канибализма Државна Дума Русије предлаже забрану било којих спомињања о канибалима на ТВ програмима . Јер мешавина ужаса и гађења делују налик на хипнозу и терају људе са патолошким интересовањима да читају и гледају о канибалима. То је као у детињству, када је свако слушао бајке о људождерима а да је притом био скамењен од страха и изразитог интересовања.

Канибализам је релативно скоро постао нешто што је забрањено и аморално. У неким афричким племенима био је обичај да се поједу побеђени непријатељи. Становници Папуа Нове Гвијене сматрали су за част да се поједе мозак умрлог претка. Тај обичај из живота је прешао на филмско платно: бактерије у људском мозгу, који се налази у фази распадања, проузрокују болест болест куру, која напада нервни систем и изазива тремор. Оболели су постали прототип зомбија. У Европи су у Средњем веку јели децу, о чему сведоче бајке. Тада је људе на овај тежак грех приморавала глад. Данас – то су психоза, депресија и распад личности. Према мишљењу једног од водећих светских стручњака у сфери шизофреније и психичког здравља доктора Кленси Макензи то је проблем који потиче из детињства, када особа може бити траумирана дугим растанком са мајком или чак рођењем млађих браће и сестара:

"Своја прва истраживања спровео сам 1966. године под менторством специјалисте за дечју психологију, који је навео, да се корени дечје шизофреније рађају до 18-тог месеца живота. Проверио сам информацију током рада са одраслим пацијентима и дошао до података, да су у половини случајева они имали браћу или сестре који су на годину и по дана млађи од њих. А пацијенти са дијагнозом психотичке депресије имали су браћу или сестре који су били на две и по година млађи."

Други разлог, који побуђује на канибализам, може бити болесна страст и жеља да да се буквално до краја поседује другом особом. Највероватније је то случај „канадског психопате“ Луке Роко Мањоте: део меса убијеног и раскомаданог љубавника Мањота је појео.

Готово најсигурнији узрок развоја канибалистичких наклоности код људи то су фрустрације услед неостварених амбиција и изневерених нада у вези других особа. Макензи наводи као пример Харија Хејдника, који постао прототип манијака убице Буфало Била из филма „Кад јагњци утихну“. Макинзи је био главни судски психолог у истражном поступку по овом случају. Са Хејдником је провео преко сто сати, разговор је био о његовој прошлости. Макензи је дошао до закључка да је наклоност ка канибализму настала код Хејдника када је имао годину и по дана, тада се родио његов млађи брат Тери:

"Хејдника су оптуживали за силовања, убиства, иживљавања, канибализам, окрутности и расизам. Али све је то илузија људи који су га оптуживали. Једина мотивација Хејдника била је жеља да има децу јер је он био психички болестан и зато је остао без четворо деце."

Теорија да је траума у детињству узрок већине психичких девијација је веома популарна теза, али није и једина истинита. Председник Независне асоцијације психијатара Русије Јуриј Савенко сматра да покушај да се у савременом свету све оправда тешким детињством – нема основа. Узрок је у распаду личности услед злоупотребе психотропских средстава:

"Сваке године бележи се велики број таквих случајева. Обично се то тиче декодираних алкохоличара, који у алкохолисаном стању и уз пратећу деградацију личности, некако као ради шале – „поједу некога из свог друштва“. Код алкохолизма и наркоманије интелект и меморија трају знатно дуже, али долази до распада личности и људи остварују потпуно табуисана за цело друштво дела."

У таквим случајевима окрутност се вишеструко прикрива самооправдањем, које води ка томе да се жртве више не сматрају људским бићима. Према томе могу се користити као храна. Постоји још једна теорија, која наводи на то да је канибализам – болест, која је проузрокована савременим начином живота. Психичко лабилне особе могу се идентификовати са појединим филмским ликом и да покушају да га копирају. Појединци врше крвави масакр преузет из компјутерских игара. Други нападају на људе, као што је било у Мајамију, где се Руди Јуџин бацио на бескуђника, који је спавао, и почео да га живог једе, док га нису убили полицајци. Чак уколико ниједна од понуђених теза не буде исправна, психолози се слажу са мишљењем да је превентива било које врсте психичких поремећаја – читање, спортске активности, комуницирање и здрави начин живота.