Боле братске ране

Не постоји ниједан Рус који не зна да је Косово срце Србије, духовна и световна колијевка нама братског српског народа.
У разговору за "Дан" Василиј Нестеренко, сликар из Москве, члан руске академије умјетности, додаје и да велика већина његових патриотски опредијељених сународника "истински саосјећају са српском браћом због неправде која им се наноси".
- Моја обавеза као умјетника је да промовишем мир и томе сам искрено посвећен. Морам, међутим, са разочарењем да примијетим, да све ово што се са Запада режира према КиМ не доприноси миру, већ наговјештава нове трагедије на трусном балканском тлу.
Наш саговорник наглашава да својим стваралаштвом настоји допринијети уједињавању, никако новим подјелама. Отуда и идеја о неопходности што хитнијег формирања савеза православних народа свијета.
- Не би то била никаква контра другим унијама у свијету, већ једноставно постоји потреба да се једна оваква иницијатива, која нимало није нова, коначно и реализује.
Нестеренко је поријеклом Украјинац, рођен у Павлограду. Тешко подноси што Русија и Украјина егзистирају као одвојене државе. Болно је, каже, доживио и разлаз Србије и Црне Горе.
- Вјерујем, ипак, да је будућност свих ових држава у уједињењу православаца. Једну од највећих животних и умјетничких сатисфакција доживио сам на Божић 2000. године, када су се на позив јерусалимског патријарха испод фреске коју сам насликао нашли патријарси, архиепископи и предсједници готово свих православних држава. Пуним срцем осјетио сам јединство свих православаца.
Руски академик, који је својевремено стажирао и у Њујорку, каже да га као човјека и умјетника веома погађа однос Американаца према српском и руском народу.
- Недопустиво је то што се, рецимо, све више у америчким филмовима Срби представљају као најокорелији бандити и убице, а Руси махом као мафијаши. То је специјални рат против православља коме се мора стати на крај. Дубоко сам увјерен да у овако замршеном свијету, у коме царују новац, зло и неправда, само вјера може спасити људе, а нарочито нас православне, који се морамо ујединити у Богу и успостављати што интензивнију међусобну сарадњу.
Све масовније руске инвестиције у Црној Гори Нестеренко доживљава као сасвим нормалну појаву.
- Желим истаћи да доласку Руса у Црну Гору нико не треба да се чуди. Моји сународници не долазе само да би куповали куће и земљиште из некакве економске користи, већ их и те како вежу и блиски односи са православним народом у Црној Гори. И ја сам управо због тога, али и због неописивих природних љепота, прошле године ријешио да купим стан у Петровцу, гдје са супругом Ољом, сином Вањом и кћерком Машом, желим да проводим сваки слободан тренутак. Нестеренко не пропушта прилику да примијети како је Црна Гора најљепша земља коју је икада видио, а обишао је, вели, практично пола земљине кугле.

Узвишено осјећање

- Осјећао сам се узвишено боравећи недавно у цркви код руског гробља у Херцег Новом, гдје су сахрањени руски официри након чувене Октобарске револуције. У вријеме Јосипа Броза ти гробови и споменици су уништени, да би их Александар Белаков, који је у вријеме распада СФРЈ био аташе руске амбасаде у Београду, личним ангажманом обновио, сакупивши претходно све разбацане кости, које је прао црним вином. Белаков, који је мој пријатељ, данас брине о одржавању овог гробља, а подршку има и од Митрополије црногорско-приморске и митрополита Амфилохија - истиче Нестеренко.

Предсједници сјекли врпце

Нестеренкова платна су излагана у Москви, Минску, Берлину, Паризу, Њујорку... Његове изложбе у Русији и Украјини лично су отварали предсједници Путин и Лукашенко.
- Избор Медведева за предсједника показаће се као пун погодак. Сасвим извјесно ће наставити политику економског оснаживања земље. Поред тога, слиједећи оно што је Путин радио за вријеме свог мандата, Медведев ће даље јачати утицај Русије на глобалном плану. Умјетници Русије га у потпуности подржавају.