Европска Србија - нови Информбиро

Верујем да међу читаоцима "Вести" има подоста оних који су чули за Резолуцију Информбироа, али и међу таквима малобројна је чељад која детаљно може да објасни о чему се ту ради. Укратко, ево о чему се ради: Стаљин је у лето 1948. године, преко документа названог Резолуција Информбироа напао Јосипа Броза Тита и оптужио га да је шпијун Запада, јеретик комунизма, отпадник... речју битанга коју ваља уклонити.
Тито је тих дана показао завидну храброст и супротставио се Стаљину, а комунисте у тадашњој Југославији, који су подржали Стаљиново писмо, назвао информбировцима и послао их у логор звани Голи оток. Кроз њега је прошло нешто мање од 50.000 људи. Никада неће бити утврђен број јадника који нису издржали мучења на Голом отоку. Зашто ја ово спомињем баш сада?

Па зато што Србија лагано клизи у ситуацију сличну горепоменутој. Не верујем у нове логоре, друго је ово време и другачије су околности, али да у Србији има људи који би, само да могу, неистомишљенике трпали на нове "голе отоке", у то сам чврсто убеђен. Данашња српска "Резолуција Информбироа" зове се "Европска Србија". То је "производ" такозваних проевропских снага у Србији, политичара и њихових промотера који будућност Србије виде само и једино у Европској унији: без резерве и по сваку цену.
Није битно што је Европа уводила санкције Србији; што је убила оних 12 беба у бањалучком инкубатору; што је бомбардовала најпре Србе у Крајини и Републици Српској, па онда разарала Србију; неважно је и што је Европа отела Србији Косово, што је очистила Косово од Срба... све је то за "проевропске снаге" у Србији неважно.
Европа је наш циљ; Европа нема алтернативу; Европа је будућност, богатство, лепши живот, путовања без визног режима... то тврде српски "европејци", али ни пола јада да се на томе заустављају. Неееее, отишли су они и даље па су из јавног и политичког живота уклонили све који мисле другачије. Нема на београдским телевизијама, укључујући и државни канал (РТС) који сви финансирамо, интелектуалаца, новинара, академика, "политичких аналитичара"... који траже да се бар добро размисли пре него што Србија улети у "европски загрљај". Нећете пред камерама видети Дејана Медаковића, Милорада Екмечића, Василија Крестића, Драгана Недељковића, Смиљу Аврамов, Михајла Марковића... особе које, нема сумње, припадају научној и интелектуалној елити Срба као народа, а чије су поставке и тумачења, изречена пре 15-ак година, време и догађаји потврдили. Питање је само да ли то неко хоће или у својој острашћености неће да призна.

Србе чија је политичка позиција антиевропска или скептична према Европи "демократске снаге" проглашавају, пази сада: ултранационалистима, русофилима, ретроградним снагама, људима прошлости, радикалима, милошевићевцима, мрачњацима и фашистима. Ко није за Европу тај је грађанин другог реда, као што недавно на митингу Бориса Тадића рече глумица Мира Бањац.


Тога се ја плашим. Нисам против Европе, потпуно ми је свеједно, јер знам мане и предности и једне и друге опције, али се заиста плашим сваке искључивости, посебно искључивости оних који имају моћ и силу. Шта ако такви, на изборима у мају, освоје апсолутну власт у Србији?