Београд је Њујорк Балкана

ивља атмосфера, неописиво добра и гласна музика, играње по климавим столовима, разбијање чаша, прелепе девојке и галантни младићи, главне су асоцијације на провод у српској престоници. Новинарке хрватског часописа „Турист“ закључиле су да је Београд „Њујорк Балкана“ и препоручиле својим сународницима да га посете, уколико желе да доживе најбољи провод у животу.
Жељка и Маријана, новинарке водећег хрватског туристичког часописа „Турист“, на 27 страница описују зашто је Београд добио епитет „Њујорк Балкана“. По њиховој слободној процени, град има око 2,5 милиона становника и исто толико клубова.
„Београђани су изузетно предусретљиви и љубазни. Ако им се обратите, потрудиће се да вам помогну, а ако чују да сте из Хрватске, уз широк осмех, лаган разговор и питање шта има новог на мору, пружиће вам и више од тражене информације“, пише у „Туристу“, уз напомену да је понуда места са добрим ноћним проводом уистину огромна.
Један ручак - пет килограма вишка

Београд описују као град који никад не спава и одушевљавају се чињеницом да сваког дана у недељи може да се нађе нека добра „зафрканција“. Жељка и Маријана немају замерки, али су нагласиле да за два сата у некој од кафана у Скадарлији може да се „набаци“ пет килограма, што је погубно по линију. Уз ову боемску четврт, хрватске новинарке препоручују и чувену „Силиконску долину“, где се могу видети „пластичне лепотице, које се, осим по великим чврстим грудима и напумпаним уснама, могу препознати и по манекенској линији и сребрним испегланим умецима у коси, који у мраку светле јаче од жутог светла на семафору“. У другим деловима града срећу се сасвим уобичајене девојке, али и лепи младићи од којих већина „држи до изгледа“.
„Скоро сваком другом се бицепс упорно борио да не поцепа кратак рукав мајице. Мушкарци су мљац“, закључиле су хрватске новинарке.
Посебно место, као што је и очекивано, добили су чувени београдски сплавови, од којих сваки има „своју причу“.

Разбрајалицом бирајте сплавове

„На некима се пуштају „цајке“ (певачице народне музике), на другима хаус, а трећи су, када је реч о музици, „путујућа позоришта“. Кад таксијем стигнете до хотела Југославија, онда уз помоћ разбрајалице изаберите сплав на ком ћете почети провод, а онда их мењајте до миле воље“, препоручују Жељка и Маријана, уз напомену да се због „честог сељакања се једног на други и последица одличног провода не сећају имена ниједног сплава“.
Међутим, према њиховој оцени, најбоља места за изласке су скривена, јер се налазе у подрумима или у обичним стамбеним зградама, па посетиоци, кад их нађу, морају да позвоне да би их пустили унутра.

Грех је не прошетати Кнез Михаиловом

Чувене Теразије и Кнез Михаилова улица се не заобилазе. Посетиоцима препоручују да осмотре хотел „Москва“, дело српских и руских архитеката, који краси 150 година стар стилски намештај и да сврате у „Балкан“, где се налази прва српска мини пивара са најбољим црним пивом у граду.
„Доћи у Београд, а не прошетати Кнез Михаиловом, улицом која „врви од светских робних марки и културних институција“, био би грех. На крају ове улице налази се улаз на Калемегдан, импресивну београдску тврђаву, о којој ћемо, због богате историје, писати другом згодом“, пишу Жељка и Маријана.

Пиће нису плаћале

„Вечера за пет особа коштала је само 67 евра. За те паре смо добили фантастичне специјалитете са роштиља, прилоге и салате, а урачуната нам је и накнада за музику. Само су музичари заслужили 10 пута више јер су нас „натерали“ да певамо и играмо без престанка. Не знам колико кошта пиће, пошто ниједно нисам платила. Иако нисам „барбика“, стално су ме частили. Изгледа да су Београђани, једноставно, такви“, закључила је Жељка.