Апстрактна реалност немачког сликарства

Првог новембра у Москви је отворен један од најизражајнијих и интересантнијих изложбених пројеката Године Немачке у Русији. У Државном центру савремене уметности отворена је изложба „Реалност сликарства: слика у уметности Немачке. 1950-2010.“ Експозицију су припремили немачки и руски координатори на основу збирке Уметничког музеја у Бону, једне од најимпозантнијих колекција савремене уметности Немачке.

Како је истакао на вернисажу заменик директора Уметничког музеја у Бону, координатор изложбе Кристоф Шрајер, кључни је задатак организатора пројекта да се прикаже комплетна разноликост немачког поратног сликарства. И по могућности да се демантују клишеи и предрасуде, који се према њему испољавају. Према речима Штајера, „влада мишљење да је оно фигуративно, предметно, експресивно“.

Тешко је говорити о неким клишеима када се ради о руским љубитељима сликарства - из потпуно објективних историјских разлога немачко сликарство друге половине ХХ века је мало познато у земљи. Позната су само имена Герхарда Рихтера и Јозефа Бојса, и импозантна изложба њихових дела сада се одржава у Московском Музеју савремене уметности.

„Реалност сликарства“ има задатак да попуни ову празнину. Тако да координатори изложбе нису случајно говорили на отварању о жељи да се прикаже све богатство уметничких приступа савремених немачких сликара, да се презентује општа палета протеклих шездесет година немачког сликарства.

И изгледа да су постигли циљ. Руски посетиоци су добили јединствену прилику да се упознају са стваралаштвом сликара, којима припада изузетно место у историји немачког сликарства. Међу њима су ученици Јозефа Бојса – Ими Кнебл и Блинки Палермо, или представник „Нових дивљих“ Валтер Дан.

Међу великим открићима за руске љубитеље сликарства налази се и стваралаштво Катарине Гросе, која раније није била позната у земљи. У Немачкој је сматрају једним од најпроницљивијх савремених сликара. Њена платна заиста имају хипнотички ефекат. Приликом дужег посматрања, стиче се утисак да се јаке, скоро отровне боје размазују и сливају, и тиме се постиже веома интересантан визуелни ефекат.

Експозиција у Државном центру савремене уметности несумњиво ће изазвати интересовање код поклоника руске авнгарде почетка ХХ века. Веома је интересантно видети како су супрематизам Казимира Маљевича или апстракције Василија Кандинског утицали на стваралаштво немачких сликара. Уосталом сликари из Немачке имају пуно право да сматрају Кандинског и „својим“, јер је период успона у стваралаштву и процвата родоначелника и главног теоретичара апстрактне уметности протекао управо у време његовог живота у Минхену.

Армен Апресјан,