Каљининградски ћилибар у париском Лувру

Јединствени експонати од ћилибара, дело руских мајстора из најзападнијег града земље Каљининграда, изложени су у париском Лувру. Руски грађани међу триста компанија из разних земаља света, учествују овде на Међународном салону културног наслеђа.

Русија по други пут показује предмете од ћилибара у Лувру, захваљујући сарадњи каљининградског Музеја ћилибара са чувеном француском ризницом. Овог пута у Лувр је довезен накит, колекција крзнених предмета обшивених ћилибаром и чипком. Али бисер руске екпозиције су три паноа направљена у техници „ковровског мозаика“. Ову технологију су разрадили стрчњаци мануфактуре Јемељјанов и синови из села Коврово на обали Балтичког мора. Директор компаније Иљја Јемељјанов у интервјуу за Глас Русије говори:

- Постојимо већ више од 20 година и наша компанија је пронашла јединствену технологију споја два материјала – дрвета и ћилибара. А надаље почели смо да стварамо свој језик у дизајну намештаја. Он је рођен у Каљининградској области и сада је већ њена визит-карта.

Осим намештаја, компанија производи и друге уметничке предмете интеријера, поклоне лукс класе, предмете за цркву. А француски Лувр руски мајстори су освојили пројектом о којем Иљја Јемељјанов говори овако:

- Први пут добивши позив на изложбу направили смо ексклузивни пројекат који се зове Лувр. То је шаховска гарнитура – фантастична израђевина од топљеног храста, старог 7,5 хиљада година, и балтичког ћилибара старог 45 милиона година. Ми смо заиста изазвали одушевљење и сада смо пријатељи Међународног салона у Француској. Сада се тамо излажу три ауторска рада нашег дизајнера Игора Исајева.

То су већ поменути панои. Један од њих, Самурај на коњу, направљен је по мотивима слик епознатог јапанског уметника Кацишука Хокусаја. А два друга - Скакавац на води и Поечтак – то су идеје самог Игора Исајева. Посебно загонентно изгледа сиже паноа Почетак. Он је окренут изворима Стварања света и пралику Жене. У центру је женска фигура на позадини црне материје космоса. Око фигуре се рађа живот планета... Захваљујући богатој гами боја ћилибара, пано подсећа на флорентински мозаик, а светлост „сунчевог камена“, како зову ћилибар, даје ефекат звезданог сјаја.

Занимљиво је да ће каљининградски мајстори у скорије време приступити реализацији најамбициознијег пројекта: обнови Ћилибарског кабинета пруског краља Фридриха Првог. Кабинет је у 18. веку поклоњен руском цару Петру Првом и претворио се затим у чувену Ћилибарску собу Јекатерининског дворца у предграђу Петербурга – Царском селу. У време Другог светског рата из Царског села које су окпирали фашисти, Ћилибарска соба је нестала. Она није нађена до данас, али почетком 21. века руски рестауратори су је обновили. Сада желе да обнове прародитеља тог ремек-дела – Ћилибарски кабинет.