Наде и планови Латинске Америке

Перспективе великог оружаног уговора са Бразилом поново отварају Русији врата латиноамеричког тржишта. Ко може да прати пример регионалног гиганта и које оружје занима могуће купце?

Од хеликопштера до ПВО

Војно-техничка сарадња Русије и Бразила не може се назвати активном: до недавно она се сводила на уговор за испоруку 12 хеликоптера Ми-35М, склопљен још 2009. године. Ипак данас перспективе могу да се испоставе шире од планираног уговора вредног милијарде за испоруку противавионских ракетно-топовских комплекса Панцир и преносних противавионско-ракетних комплекса Игла. При томе он подразумева и организацију погона за склапање ових система у Бразилу. Могуће да ће се нова фабрика користити за производњу система ПВО по наруџбинама другим латиноамеричких земаља.

Војно-техничка сарадња са Бразилом не исцрпљује се хеликоптерима и системима ПВО. Најзанимљивији за ово тржиште може да буде уговор за испоруку ловаца за ратно ваздухопловство земље. Реч је о могућем склапању уговора за испоруке борбених авиона пете генерације Т-50.

Током последњих година Бразил је два пута обуставио тендер за испоруку борбених авиона. Званични изговор је неопдодност обнове економије после глобалне кризе. Реалним разлогом смара се негативан однос тима председника Бразила Дилме Русеф према могућој куповини француских борбених летелица.

У тим условима Русија која позиционира Т-50 као извозну летелицу, има могућност да поново буде срећна. Ловац разрађен 2000-2010. године превазилази по својим могућностима француски Рафаел, направљен на основу платформи 70-их година. Могуће испоруке ове летелице са организацијом погона за склапање могу да заинтересују Бразил, који тежи да развија своју индустрију авиона.

Ко осим Бразила?

Очигледно да ситуација у Јужној Америци, стабилнија у поређењу са Блиским Истоком и Југоистичном Азијом, не обећава увећање војних наруџбина. Упоредо са тим потражња за руском техником у региону ипак може да постоји. Пошто многе земље Латинске Америке у последњих 10 година теже да диверзификују списак испоручилаца оружја.

Осим Венецуеле, једног од највећих купаца руске технике, потенцијални кандидат може да буде Перу, који је куповао оружје још од СССР. Као и Аргентина, која последњих година испољава интересовање према руским произвођачима. Са Аргентином, истина, ситуација се компликује перманентном економском кризом, која омета склапање великих оружаних уговора. При томе треба узети у обзир да је обнова наоружања у Латинској Америци процес који по правилу иде таласастом кривуљом, уз оријентацију „према лидеру“. И ако Русији пође за руком да изађе на трожиште Бразила са прилично широким асортиманом технике, то може да послужи као одскочна даска за развој војно-техничке сарадње са другим земљама региона.

Међу најперспективнијим правцима ове сарадње су могуће испоруке хеликоптера. руске летелице су одавно успеле да стекну на том континенту добру репутацију. Као и системи ПВО, лаке оклопне технике и стрељачког наоружања. Ако се не рачуна Бразил, чије економске могућности и политичке амбиције стабилно расту. Русија такође може да извуче корист из сарадње са бразилком авионском индустријом, посебно у сфери разраде авиона за регионалне и локалне авиолиније.

Илија Крамник,