САД - Русијa: компромис поводом проблема тактичког нуклеарног оружја

Укупна количина америчких тактичких нуклеарних пуњења, по постојећим оценама, износи око 760 јединица. Део њих, око 150-200 јединица, чува се у 6 америчких ваздухопловних база у Европи у Турској. Остала се налазе на територији САД. Руски тактички нуклеарни потенцијал, по различитим оценама, много је већи. Ипак, Американци се налазе у бољем положају.

Пошто је њихово тактичко наоружање смештено у близини руских граница, док је руско постављено искључиво на руској територии. Значи, ни на који начин не прети националној безбедности САД. Очигледни дисбаланс одавно брине Москву.

Ових дана вршилац дужности заменика државног секретара САД за контролу наоружања и међународну безбедност Роуз Хетемилер је изјавила да смањење тактичког нуклеарног оружја према узајамном договору са Русијом представља давнашњи циљ Обамине администрације,који је потврдио амерички сенат приликом ратификације Споразума о СТАРТ-3 из 2010. године. По речима заменика државног секретара, то је посебан приоритет у области контроле наоружања и Вашингтон је заинтересован за почетак преговора са Москвом на ову тему.

Говори главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.

- За НАТО, за САД, питање тактичког нуклеарног оружја у Европи, строго говорећи, није принципијално. зашто им је оно тамо потребно осим фиксације присуства и подсећања, не зна се: неће бит нуклеарног рата у Европи! Њега и раниј еније могло да буде. А сада је то тачно. Када су се припремали за то да ће совјетска армија да пробија Фулдски коридор, тада су постојале бомбе слободног пада са нуклеарним пуњењем. У Русији је ситуација сасвим другачија. За рат у Европи се ми несумњиво уопште не припремамо. То нису озбиљни разговори. Озбиљни договори су о Азији. И руски тактички потенцијал, његова политичка намена (ако она постоји, а постоји!) јесте сасвим невербално, увијено подсећање Кини. Ипак нико не чека и не припрема се за нуклеарни рат са Кином. Али овде је питање баланса, питање одвраћања.

У сваком случају, после завршетка хладног рата америчко тактичко оружје у Европи има пре политички значај. Оно је својеврсна демонстрација првржености САД обавезама нуклеарних гаранција савезницима из НАТО-а. Док руски тактички потенцијал данас игр аулогу средства за одвраћање потенцијалног противника, који има осетну надмоћ у бројности и техничкој опремљености снага опте намене. Ако га Русија и смањује, онда у склопу других мера, које повећавају узајамно поверење.

Међу таквим мерама треба, на пример, укључити ликвидацију високопрецизног ненуклеарног оружја великог домета (тачниеј интерконтиненталне ракете са конвенционалним главама). У сваком случају, оне треба да буду усмерене на битно смањење стратешке војне опасности од стране Запада.

Сергеј Дуз,