Библиотека Шнејерсона остаје у Русији

Књижни рат наставља се и већ је створио озбиљне проблеме. Ортодоксални покрет Агудас хасидеј Хабад одбацио је компромисни предлог Москве да се осигура неометани приступ тим књигама и рукописима који чине такозвану библиотеку Шнејерсона и који су и тако достпуни свим заинтересованим у Руској државној библиотеци.

Треба напоменути да је недавно суд округа Колумбија обавезао владу Русије да плаћа по 50 хиљада долара казне за сваки наредни дан боравка збирке Шнејерсона ван Америке. А председник Путин је предложио да се књиге предају Јеврејском музеју и центру толеранције у Москви. При томе шеф државе је изразио жаљење што је дискусија избила у раван конфронтације, додавши: Библиотека не припада некој појединачној јеврејској општини.

- Она припада и нашој руској јеврејској општини такође, и уопште она припада руској држави пре свега. И ако ми сада пристанемо да нека својина руске државе буде неком предата, ми отварамо Пандорину кутију. Ако сада почнемо да задовољавамо тужбе ове врсте, неће бити краја таквим претензијама.

Такозвана библиотека Шнејерсона је збирка јудејске религиозне литературе од 12 хиљада књига и 50 хиљада рукописа, које су од 1772. године скупљали хасидски равини који су живели у месту Љубавичи Могиљевске губерније Руске царевине (сада Смољенска област РФ). 1915. године за време Првог светског рата шести рабин љубавичких хасида Јозеф Шнејерсон је дао део библиотеке на чување у складиште књига у Москви и 1918. он је био национализован. Други део збирке, око 25 хиљада страница рукописа, Шнејерсон је одвезао у Ригу, затим пребацио у Пољску. Тамо је она 1939. године доспела у руке нациста и нашла се у Немачкој. После пада Трећег рајха архив Шнејерсона заједно са другим трофејским документима су пребацили у Москву. При томе рабин је умро 1950. године, не оставивши никакав тестамент поводом библиотеке.

Питање је постало поново актуално пошто је вашингтонски федерални судија Ројс Ламберт у августу 2010. решио да се врате управо америчким хасидима књиге Шнејерсона. А две године касније судија је решио да стави Русију „на бројчаник“.

У сваком случају руско МСП је одбацило све претензије хасида, назвавши судске одлуке у њихову корист правно ништавним.

А за сада је њујоршки Метроплитен музеј отказао слање 35 дела француског креатора с почетка 20. века Пола Пуареа у Москву – требало је да она буду изложена у Кремљу. Као одговор на културни мораторијум руски музеји такође не журе да излажу у САД. Преговори око библиотеке Шнејерсона за сада нису дали никакав резултат, зато је рат судија око књига са свим скандалозним атрибутима успео. И вероватно легендарни рабин би се зачидо када би сазнао какав ће грандиозни скандал око његове збирке избити у новом веку.

Љубов Курјанова,