Не револуција, већ пре бунт

Незапосленост у Европи међу омладином стиче колосалне размере. Сада скоро 6 милиона људи до 25 година не могу да нађу себи примену. Најкритичнија ситуација је у Грчкој и Шпанији. Тим пре што 50% јучерашњих ученика и студената су незапослени, већином су овај статус добили одмах после завршетка студија. Сложен положај на тржишту рада провоцира омладину да излази на митинге и акције протеста. Да ли ће они бити катализатори масовних нереда, који прете револуцијом? Експерти се разилазе у мишљењима.

Европа је добро упозната са омладинским акцијама протеста. Највећа од њих, завршена сменом владе, десила се у Француској пре 45 година. Тада је такође била социјална криза, која се претворила у демонстрације и општи штрајк. Резултат је оставка председника Шарла де Гола и озбиљне промене у француском друштву. Актуална криза у Европи по нечему личи на ону ситуацију која је постојала 1968. у Француској. Данас је друштво створило услове у којима већина младих људи није тражена. То је резултат такозване трке за ефективношћу у условима капиталистичких односа, говори Вилен Иванов, саветник РАН.

- Добивши профит и суперпрофит, предузећа се ослобађају од одређеног броја људи, који не налазе себи примену. Један део њих постаје декласиран и у социјалном плану деградира и пуни редове демонстраната. Онај део који је способан на протест може да иступи као катализатор револуционарних дејстава или бунтова попут оних који су били 68. године у Француској.

Ипак не треба заборавити да образована омладина која излази данас на улице није несрећна, уз то није пасивна, говори Леонид Григорјев, професор Високе школе економије.

- У Европи се дешава деградација радне снаге. Тамо су правила следећа: имаш право на малу помоћ ако не радиш у струци коју си стекао на унизверзитету. И не значи да незапослени седе и гладују, они негде раде хонорарно. али ови људи су нереволуционарни елементи. А револуционарни елементи су они које отпуштају из фабрика са породицама. Ту је проблем. Са друге стране, ови људи када изгубе посао не иду да раде на нижи ступањ социјалне лествице, тамо раде они који долазе из Азије и Африке.

И мада нико не пориче да је у Европи ненормална ситуација када млади образовани људи нису тражени, данас они не чине такозване револуционарне масе. И што је исто тако важно, они нису обједињени, код њих нема јасних циљева и задатака, као што је то било у Француској, сматра Анатолиј Бажан, руководилац Центра за новчано-кредитне и валутно-финансијске проблеме Европског института РАН.

- Снага левих странака није иста као што је била 60-их година прошлог века. И после распада СССР кретање левих је ослабило. нема организатора који би спровели револуцију. А под револуцијом се подразумева смена уређења.

А што се тиче омладинског бунта, он је сасвим могућ. Али тешко да ће се завршити сменом уређења, уверен је експерт.

Светлана Андрејева,