Преминуо Уго Чавес

Председник Венецуеле Уго Чавес умро је од рака. Смрт лидера у телевизијском обраћању објавио је потпредседник земље Николас Мадуро. После онколошке операције изведене 11. децембра на Куби, стање венецуеланског лидера нагло се погрошало. Уго Чавес имао је 58 година. Управљао је земљом дуже од 14 година.

Председник Боливаријанске Републике Венецуеле, боливаријански војник, социјалиста и антиимперијалиста. Овако гласи каратак поздрав Уга Рафаела Чавеса Фриаса на његовој страници на Твитеру. Будући лидер Венецуеле у детињству је сањао да постане професионални играч бејзбола, а његова мајка надала се да ће син постати свештеник. Али он је завршио Војну академију и служио је у падобранским јединицама. Од тада је црвена беретка била обавезан део његовог имиџа.

1982. године заједно са другим официрима Чавес је формирао револуционарни покрет који је носио име Симона Боливара, а десет година касније стао је на чело државног преврата против председника Карлоса Андреса Переса. Покушај преврата није успео. После две године затвора био је помилован и приступио је легалној политичкој делатности. На председничким изборима 1998. године Чавес је сакупио 55% гласова.

2002. године земља је поново доживела државни удар. Сада већ против самог Чавеса. Он је био смењен, али 47 сати касније вратио је себи власт. Био је врло популаран у земљи, говори заменик директора за научни рад Института за земље Латинске Америке Борис Мартинов.

- Чавес је подигао из беде прилично широке слојеве становништва, и они су му за то захвални. Он им је дао јефтине станове, осигурао социјалну подршку, здравство, образовање. То се не може тек тако отписати.

За време управе Чавеса становништво земље се увећало за 7 милиона, а незапосленост је опала до 6%. Социјализам у 21. веку Чавес је градио на рачун нафтних долара. Венецуела је пета у свету по извозу нафте.

Извоз венецуеланске нафте у многоме је оријентисан на САД, без обзира на врло напете односе између две земље. Својим главним противником Чавес сматра не опозицију унутар земље, већ империјалистичке снаге ван њених граница. У првом реду САД.

Масовна национализација у земљи одмах је ударила по америчком бизнису. Велики западни гиганти који су инвестирали у економију земље око 17 милијарди доалра, могли су да забораве на ова улагања и даље профите. Они су били приморани да предају контролне пакете акција државној корпорацији Petroleos de Venezuela. Заједно са нафтним компанијама под контролу владе су прешли и енергетски и телекомуникациони активи.

Односе са Русијом Чавес је градио другачије. После ембарга САД за испоруку оружја Венецуела је почела да купује технику од Русије. Москву и Каракас су повезали војно-технички и нафтни уговори, истиче главни уредник листа Латинска Америка Владимир Травкин.

- За време председника Чавеса потписано је врло много споразума између Русије и Венецуеле у разним областима. За то су заинтересовани како владини, тако и пословни кругови. То је узајамно корисна сарадња, она нема идеолошки карактер. Наши односи са Венецуелом нису подршка неком режиму, већ тражење узајамно корисних контаката.

Москва назива Каракас својим стратешким партнером. Поред Русије Венецуела је признала незавиност Јужне Осетије и Абхазије. Уго Чавес је сматрао да управо Русија игра улогу потребну за постизање равнотеже у свету.

Олга Денисова,